Глумац с лицем боксера: Белмондо је умео да се смеје и знао како се умире
РТС 08.09.2021
Када се појавио на великом платну, Жан Пол Белмондо био је типичан представник поратне генерације која је свом силином своје младости улетела у свет могућности који се пред њом отварао. Париз им је припадао, његове улице, булевари, кафеи и џез клубови на Сен Жермену и Монпарнасу, из којих се ноћ настављала у задимљеним становима у којима се до јутра расправљало о томе како променити свет. Филм који је обележио његов живот и каријеру био је Годаров „До последњег даха“. У њему је постао онај кул тип
„То је прича о типу који је заљубљен у девојку, који украде кола да би се нашао с њом и успут убије полицајца. На крају умире или убија девојку, видећемо". Тако је двадесетосмогодишњи Жан Лик Годар 1959. године описао три године млађем Жан Пол Белмонду радњу свог првог играног филма који се спремао да сними, понудивши му главну улогу. Белмондо, који тек што се вратио из војске, након неколико месеци проведених у Алжиру где је у току био рат, био је млади
