Коста Бунушевац: Одлазак свестраног уметника и пионира београдске андерграунд сцене

Коста Бунушевац, пионир мултимедијалног приступа уметности у Југославији, али и актер у неким од најзначајних филмова из осамдесетих година 20. века, преминуо је 8. септембра у Београду, саопштило је Удружење ликовних уметника Србије.

Бунушевац је био сликар, перформер, сценограф и аутор телевизијских емисија.

„Био је представник генерације 'изразитог ја', својствено му је било да мења идентитет.

„Његово сликарство је било бајковито, није пратило трендове, али су пеформанси које је изводио били изузетни&qуот;, описује га историчка уметности Јасна Тијардовић.

Каже и да иако је Бунушевац активно учествовао на уметничкој сцени 50 година, није доживео адекватну ретроспективу током живота.

• Преминуо сликар Владимир Величковић
• Марина Абрамовић за ББЦ: О 47 година паузе од Београда, политици, болу у перформансу и младима на Балкану
• Како деца виде себе, друге и друштво у коме живе

Супер Коста: Сликар, перфомер, глумац и нежни провокатор

Бунушевац је рођен 1948. у Сплиту, а неколико година касније његова породица се преселила у Београд, где се он школовао.

Завршио је Факултет ликовних уметности у Београду, одсек сликарства 1971. године у класи професора Стојана Ћелића.

Излагао је на многим самосталним и групним изложбама у земљи и иностранству.

Није се држао једне идеје и једног правца, тврди Јасна Тијародовић, што је карактеристика многих уметника његове генерације, који „заврше академију, имају изложбе и у остану у оквирима грађанске уметности&qуот;.

„После дипломског на Академији сам фурао црну баба Калинину бунду од астрагана и дугу таласасту косу до пола леђа.

„Тада сам већ знао ко сам и шта сам као уметник. Створио сам нови сликарски правац којем сам остао веран све до данас,&qуот; изјавио је Бунушевац у интервјуу дневном листу Блиц 2012. године.

Бавио се позориштем, дизајном, маркетингом и ауторским радом на телевизији, а био је сарадник часописа Изглед, који је настао по узору на њујоршки Интервју Ендија Ворхола.

У периоду од 1999. до 2007, радио је као професор на Академији лепих уметности.

Са редитељем Станком Црнобрњом, аутор је телевизијске емисије Оливер Мандић и Београд ноћу, која је освојила престижну награду Златна ружа Монтреа.

Емисија у којој је Мандић обучен у женску одећу „дочекана је на нож&qуот; у јавности, извештавала је РТВ ревија 1981, а преноси сајт Југопапир.

Сценографију и костиме у емисији осмислио је Бунушевац, а Мандићев, у том тренутку необични имиџ, у интервјуу овом магазину, објашњава потребом да се „истражи поље парадокса и неконтролисаних вредности&qуот;, то јест да „гледаоци не знају о чему се у емисији ради, али да осећају да се догађа нешто чудно&qуот;.

„Коста Бунушевац одувек је био свемирско биће осуђено да се креће у телу Земљанина.

„Оливер и ја смо то препознали када смо се договарали да створимо нешто што ТВ публика никада до тада није ни видела ни чула.

„Коста се одлично уклопио и из њега је излетела та свемирска енергија - прецизна, смирена, дубока и блага истовремено&qуот;, навео је Црнобрња у писаној изјави за ББЦ на српском.

Додао је да је Бунушевац био је одличан сарадник иако никада раније није радио на телевизији.

„Добро је осетио колико електронска слика може да појача и изоштри његов допринос&qуот;, каже редитељ.

Бунушевац је био утицајан за млађу генерацију телевизијских аутора, међу којима је и писац и редитељ Борис Миљковић.

„У сам телевизијски израз, он је унео доста елемената који су до тада припадали свету ликовне уметности, укрштањем та два концепта добио се заиста добар резултат,&qуот; каже Миљковић за ББЦ на српском, изражавајући жаљење што Коста Бунушевац није касније наставио рад у овом медију, који је с распадом државе „престао да буде поље погодно за експерименте&qуот;.

Поред рада са Оливером Мандићем, Бунушевац је сарађивао са низом рок група у спотовима (Позитиван хаос, Рекс Илусивии) и као дизајнер (Козметика, Београдска превара уличног и надземаљског сјаја, рок опера Златокоса).

Погледајте видео: Узбуђење и нелагода: Како гледати перформанс

Рок новинар Момчило Рајин сврстао је Бунушевца, уз Владимира Јовановића, Пеђу Гавровића и Љубомира Шимунића у представнике београдског поп арта у тексту објављеном у Лексикону ИУ митологије.

Навео је да је њихов принцип да су сви људи креативни, само им треба то омогућити, довео до пробоја музичког новог таласа почетком 1980-тих.

Широј јавности, Бунушевац је познат као Супер Риџа, контролор из трамваја у омнибусу Како је пропао рокенрол (1989).

Бунушевац је имао епизодне улоге у филмовима Дечко који обећава, Сироти мали хрчки и Доктор Реј и ђаволи.

Јасна Тијардовић указује да је и у уметничким пеформансима, Бунушевац имао „сценски наступ базиран на кабаретском гесту&qуот;.

„Чак је и физички личио на глумца Џоела Греја, мајстора церемоније у филму Боба Фоса Кабаре,&qуот; каже она.

Често је био главни актер у фотографијама визуелног уметника и филмског аутора Љубомира Шумуновића (1942-2021).

Уметника, карактеристичног и младоликог изгледа, Тијардовић описује као „дивног, љубазног и паметног човека&qуот;.

„Био је дискретан, није се истицао политичким убеђењима која би могла да вас престраше.

Он није имао радикалне ставове, није желео о томе да се разговара, био је одређен ка уметности, ка бесконачној креацији&qуот;, закључује она.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.09.2021)