Ангела Меркел у Београду: „Много резултата, али дуг пут до Европске уније"

Билборди захвалности немачкој лидерки широм српске престонице, а Београд је данас за поклон на растанку од канцеларске функције, од Ангеле Меркел добио поруку да се у сарадњи значајно напредовало, али да отворена питања нису заборављена.

„Кроз године сарадње, дошли смо до отвореног односа, заснованог на поверењу.

„Постигли смо читав низ резултата, мада пред Србијом и земљама региона предстоји још много тога на путу до чланства у Европској унији&qуот;, рекла је канцеларка Меркел после сусрета са председником Вучићем.

Задовољан што у последњим данима мандата угошћава одлазећу канцеларку, српски председник узвратио је истицањем важности улоге Ангеле Меркел.

„За разлику од других, код нас захвалност не траје кратко - и када не буде канцеларка, ми ћемо ценити оно што је радила&qуот;, рекао је Вучић.

• Какав Балкан оставља Ангела Меркел
• Канцеларка Меркел: немачка уметница у преживљавању
• Одлази ли „политичка мајка&qуот; балканских лидера

После посете Београду, Ангела Меркел наставља опроштајну турнеју у Тирани где ће разговарати са премијерима земаља Западног Балкана.

До избора у Немачкој 26. септембра, на којима се неће кандидовати, Ангела Меркел посетиће и Париз, где ће се у Јелисејској палати састати са француским председником Емануелом Макроном.

Од Берлинског процеса до литијума

Берлински процес, механизам сарадње земаља Западног Балкана, био је важна тема за немачку канцеларку у свођењу рачуна своје балканске политике.

Председник Србије каже да ће се његови резултати видети када за петнаест дана буде потписан уговор, а за месец дана почну радови на изградњи аутопута Ниш - Прокупље - Приштина.

„Тај пут ће много значити за тај део Србије, за Топлицу која је један од најсиромашнијих делова наше земље.

„То је резултат политике коју је водила канцеларка Меркел и ја јој се на томе захваљујем.&qуот;

И сама канцеларка задовољна је због почетка градње аутопута који ће повезати Србију и Косово.

„Људи очекују конкретне резултате - једна су ствар речи, а друга су ствари.

„Берлински процес не треба да замени процес приступања већ да повеже различите делове Западног Балкана&qуот;, рекла је Меркел.

На новинарску опаску да се у међувремену појавила конкуренција Берлинском процесу у виду иницијативе „Отворени Балкан&qуот; коју предводе Србија, Северна Македонија и Албанија, али њен део нису Косово, Црна Гора и Босна и Херцеговина, Меркел каже да ниједан процес није замена за европске интеграције.

„Процеси морају бити отворени - ако три земље направе неки корак, па се јави четврта, мора и за њу бити отворена могућност да приступи.

„Коначна жеља јесте да део процеса буде свих шест земаља&qуот;, каже Меркел.

Још једна жеља коју је немачка канцеларка приликом ранијих посета Београду јасно истицала - решавање питања статуса Косова - за њеног мандата није се много приближило решењу.

На питање да ли је признање Косова услов за улазак Србије у Европску унију, Меркел одговара да ће се нека питања решавати тек на крају процеса.

„Постоје и чланице ЕУ које нису признале независност Косова, па се сва питања морају решити док се државе не буду питале за пријем у чланство ЕУ.

„Ја сам прагматичан политичар и не желим да говорим о крају процеса док се сва питања не реше.&qуот;

Српски председник каже да жели да питање односа са Косовом реши актуелна генерација и да конфликт не остане замрзнут.

„Ми добро знамо да је услов за улазак у Европску унију решење косовског питања - и ми то не кријемо.

„Србија има свој устав, као што се Косово позива на свој, али ми прво желимо да уредимо наше односе - слободан проток робе, људи и капитала&qуот;.

Напоменула је да решење не сме да буде понижавајуће за Србију.

Једна од тема разговора канцеларке Меркел и председника Вучића била је и експлоатација литијума.

Канцеларка је потврдила да је Немачка заинтересована за рудна богатства Србије, уз опаску да је то тако „јер се и други на свету интересују&qуот; за материјале који ће бити веома важни у будућности.

Вучић је напоменуо је да је за Србију најважније да ће се о том питању одредити и њени грађани, те да је важно да се у процесу примењују највиши стандарди у заштити екологије.

• Ко све није део „Отвореног Балкана&qуот; и зашто
• 'Мали Шенген' - ствара ли се нова Југославија и шта Србија има од тога
• Зашто стоје преговори Србије и Европске уније

Здравица на немачком „човека који испуњава обећања&qуот;

Председник Србије и немачка канцеларка разменили су пред медијима низ комплимената.

„Ја сам упознала председника Вучића као човека који не даје лажна обећања већ као човека који испуни оно што каже.

„Охрабрујем вас да идете даље ка правној држави и плурализму у друштву, а чланство у Европској унији је показатељ да се тако нешто исплати&qуот;, описала је Ангела Меркел српског председника.

Заузврат, Александар Вучић описао је како је изгледала њена владавина из перспективе Балкана.

„Ангела Меркел је била несумњиви и јесте несумњиви лидер Европе, била је један од ретких која је могла да подигне слушалицу и позове било кога од нас у региону.

„Ми нисмо били само послушни, она је имала ауторитет који смо ми разумели и прихватали.&qуот;

Вучић се захвалио канцеларки Меркел и додао да је спремио текст за кратко обраћање на немачком, али због треме и страха да му се не смеје цела Европа, најавио да ће изговорити здравицу на вечери.

Почасна паљба и столица за гошћу

Свечани дочек немачке канцеларке испред Палате Србија имао је необично гласну подлогу.

Док су интониране химне Немачке и Србије, у част гошће испаљивани су почасни плотуни из топова Војске Србије - обичај који није виђен током скоријих посета гостију из иностранства.

Постројену гарду, Ангела Меркел је поздравила са столице, што је уобичајена слика откада је немачка премијерка имала проблема са подрхтавањем тела приликом дугог стајања.

Изостало је и уобичајено руковање са делегацијама две земље - и председник Вучић и премијерка Меркел поздрављали су присутне додиром песницама.

Маске су биле обавезни део противепидемијских мера и на отвореном, али су их носили само новинари, сниматељи, обезбеђење и чланови протокола.

Део протокола била је и изложба експоната Државног архива Србије постављена у холу Палате Србија.

Немачка канцеларка и српски председник на кратко су застали поред експоната који приказују односе две земље и два народа у 19. веку, а оно што је видела, инспирисало је Ангелу Меркел да на конференцији за медије помене дуготрајне односе.

Од нервозног гледања на сат до букета на дочеку

Три доласка Ангеле Меркел у Београд у последњој деценији сликовито илуструју њен однос према највишим носиоцима власти у Србији.

Када је у августу 2011. године била гошћа тадашњег председника Бориса Тадића, све је указивало да ће то бити дипломатска посета без оштрих порука, са благим опоменама Србији од које се очекивало више у сарадњи са Косовом.

Расположење немачке канцеларке одредиле су „црвене линије&qуот; српске политике - председник Тадић није био спреман да расформира српске институције на северу Косова.

„Ја сам јој искрено рекао - драга моја пријатељице Ангела Меркел, то је захтев са којим можеш да одеш кући, и да о томе разговарамо у будућности.

„Врло пристојно и врло фер, присетио се Борис Тадић сусрета са канцеларком за ББЦ на српском.

Због тога се и конференција за медије завршила пре времена - канцеларка је у једном тренутку погледала на свој часовник и рекла да нема више времена.

Наредне године, Борис Тадић је изгубио на председничким изборима, а први је време са Ангелом Меркел, у Берлину, добио министар одбране и први потпредседник Владе Србије Александар Вучић.

Вучић је формално био домаћин немачкој канцеларки и када је она 2015. године дошла у посету Србији.

Главна тема била су преговарачка поглавља Србије и Европске уније, а гошћа је тада приметила да Србија постиже напредак.

„Можете рачунати на подршку из Берлина јер видимо да тренутно постоји велика спремност и компромис са српске стране.

„То ћемо да истакнемо током дискусија унутар Европске уније јер није увек било тако током претходних година, али сада је ситуација таква и ми ћемо то позитивно оценити&qуот;, рекла је Меркел.

Доидала је да је „само питање времена&qуот; када ће поглавља бити отворена.

На изласку из авиона 2021. године, друге године за редом у којој Србија није отворила ниједно ново преговарачко поглавље са ЕУ, Ангелу Меркел дочекао је са букетом Александар Вучић - у својој последњој години пред нове председничке изборе.

Тринаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.13.2021)