Kad smrt postane zarazna i svakodnevna: Genocidom ću te, genocidom ćeš me
RTS 14.09.2021
Reč „genocid“ je zvečala i čangrljala, kao dinar u praznoj kasici, kao novi pojam u glavi neznalice. Zvučao je pogrešno i preterano na usnama ništarija i propagandista, što je jedna ista stvar... Nije tu izvršen neki neoprostivi greh prema semantici, već najpre prema onima koji su zaista pali kao žrtve. Ta je reč bagatelizovana, rasprodata na jeftinom delu pijace koji dublira kao buvljak pojmova. A s njom i žrtve genocida.
Devedesete su svi bili apsolutno uvereni da su u maršu na socijalističke institucije i vrednosti neophodna buđenja nacionalnih sentimenata. Diljem istočne Evrope i Baltika ljude su ubedili da se klin može izbiti samo nekim većim i tvrđim. Kao sredstvo za zbacivanje sovjetske vlasti, koordinisano skretanje udesno bila je efektna taktika za etnički monolitne države poput Nemačke, Mađarske ili Poljske. Višenacionalne unije kao što su Čehoslovačka ili Jugoslavija bile
