Anđeo je došao po svoje

čeka nas podsmeh večnosti kako da sačuvam tu dragocenu sagorelu mahovinu prolaznosti to srce našeg srca na visoravnima gde se život i tišina slivaju ujedno topla je topla magla na santama minuta od kojih su satkani i plen i senka naša još koji čas samo i novi buljuci krvi biće ledeni dah samo nije na meni da vitlam tim sečivima poruge da sudim, da sudim taj dim što se vitla nad krovovima sebične te nade taj čičak jadnog trajanja jalovu sreću tu iza spuštenih zavesa