Зашто је Дуда Ивковић душа српског спорта
Недељник 16.09.2021 | Вељко Лалић
Неком ко је детињство провео сањајући да постане кошаркаш код Боре Ценића, Твигија или Пљаке у Звездари и Радничком, опроштај Дуде Ивковића у Атини био је као одлазак у Дизниленд.
Седнемо ујутру на кафу, дође Саша Даниловић. Мало се зезамо, кад ето Паспаља. Њега у Атини осетиш као земљотрес који најављују кучићи. Узнемире се сви. Није то као с Новаком, који више не може ни да се креће од аутограма и сликања, то је само неки искрени осмех. Просто човек изгледа као легенда, све и да ништа не знаш о кошарци. А колико их је само било овде. Исприча нам Паља за неки чудни лифт, ја кренем с Рашом са Арене, да узме купаћи и да видим лифт, кад
