Бескрајна прича о потпуно неважним тајнама

Памтим дан када сам на галерији задимљеног кафића сатима причала да желим да пишем само о сраму и свим његовим дериватима, могла бих и говорила сам чини ми се сатима, саговорнику можда недовољно заинтересованом за ту тему уопште. Касније послала сам му поруку, док сам седела у трамвају - писала сам како се извињавам, јер кад говорим о нечем што ме тако обузме, вероватно делујем чудно, човек може свашта помислити. Обично тога постанем накнадно свесна. Имам пуно