Duško Radović: Plavi žaket

Baš sam bio u plavom žaketu kada sretoh Vasiljević Cvetu. Da l’ zbog mene, da li zbog žaketa, prevari se, okrete se Cveta. Ja joj rekoh: ”Dobar večer, Cveto, s dopuštenjem – malo bih prošet’o…” Da l’ zbog mene, da li zbog žaketa prevari se i pristade Cveta. Taman sve to – kad zalaja pseto! Ja joj rekoh: ”Drž’ se mene, Cveto!” Da l’ zbog mene, da li zbog žaketa, prevari se, pridrža se Cveta. Beše leto kad je božur cvet’o, ode pseto, ja u polje skretoh. Da l’ zbog