Franc Kafka: Šakali i Arapi

Logorovali smo u oazi. Saputnici su spavali. Jedan Arapin, visok i beo, prošao je pored mene; zbrinuo je kamilu i otišao na spavanje. Bacio sam se leđima na travu; hteo sam da spavam, nisam mogao; zavijanje šakala u daljini; opet sam se uspravio. I ono što je bilo tako daleko, odjednom je bilo blizu. Komešanje šakala oko mene; zagasito zlatno presijavajuće oči koje se gase; vitka tela, kao korbačem pravilno i vešto pokretana. Jedan je došao od pozadi, probio se