Beograd je predivno mesto za gluvu smrt

Živeti u prizemlju, imati psa, vreću sušenog hleba, čekati – šta? Beograd je predivno mesto za gluvu smrt. Pacovski miris dopire iz haustora. Skočibube hodaju lokvama kao Isusi blago uvijajući opnu vode. Pretorijanci u ponoć nekog vijaju. Ritam pucnjava odaje požudu ubijanja. Samo psi reaguju. Možda je sve to samo predstava za Gospodara kog muči nesanica. Ono što nas čini ljudima bez povratka u onom je što nas razlikuje od pasa. Svakako imati psa. Zmije se ovde