Климатске промене и наука: Можемо ли да вратимо мамуте да нам помогну

Група научника и предузетника саопштила је планове да врати вунасте мамуте у живот.

Научници планирају да примене технологију генетског инжењеринга и искористе мамутски ДНК извучен из остатака замрзнутих животиња које су умрле пре више миленијума.

Компанија Колосал до сада је добила 15 милиона долара од комерцијалних спонзора за развој пројекта и нада се да ће створити хибрид мамута и азијског слона, онолико близу правом мамуту колико је то уопште могуће, како би населили сибирска пространства овим величанственим животињама.

„Ово је огромна прекретница за нас&qуот;, пренео је Њујорк тајмс речи главног покретача пројекта, доктора Џорџа Черча са Харвардске школе медицине.

„Чиниће сву разлику на овом свету.&qуот;

• Шта су климатске промене? Стварно једноставан водич
• Топ десет савета за борбу против климатских промена
• Климатске промене у седам тачака: Где смо, где идемо и колико је лоше

Последњих осам година, доктор Черч проводио је целокупно слободно време са малом групом сродних душа развијајући технологију за „оживљавање&qуот; мамута.

Оптимизам Черча и његових колега не деле баш сви, а неки су поставили питање етике враћања древних дивова из мртвих.

„Успут ће наићи на гомилу проблема&qуот;, рекла је за Њујорк тајмс Бет Шапиро, палеогенетичарка са Калифорнијског универзитета у Санта Крузу.

Један од главних разлога за забринутост има везе са чињеницом да су мамути изумрли већ хиљадама година.

Стога, научници можда не знају довољно о њиховом понашању.

Порекло идеје

Идеју да се вунасти мамути врате у живот први пут је доктор Черч изрекао још 2013. године.

У то време, експерти су изучавали фрагменте ДНК пронађене у фосилима у покушају да саставе геноме ове изумрле врсте.

Доктор Черч, који се специјализовао за проналажење нових начина за читање и едитовање ДНК-а, поставио је питање: Је ли могуће вратити изумрлу врсту у живот прилагођавањем генома њеног савременог рођака?

Мамути су му деловали као најбољи кандидати зато што су блиски рођаци данашњих азијских слонова - они имају заједничког претка који је живео пре око шест милиона година - а ДНК мамута може слободно да се нађе у Сибиру.

Доктор Черч каже како верује да мамути могу да помогну и да се поврати еколошка равнотежа.

Глобално загревање изазвало је раст температура у тундрама Сибира и Северне Америке, што доводи до убрзаног испуштања угљен диоксида у огромним количинама.

У данашњим тундрама углавном расте само маховина, али у време мамута било је травнатих површина а неки биолози верују да су мамути били нека врста чувара овог екосистема, који је помагао травњаке кидајући маховину, ломећи дрвећа и остављајући измет у обимним количинама да се нађубри земља.

Према Черчу, крда мамута могу да помогну да се поврате ливаде у тундри, заштити земља од ерозије и на крају помогне да се похрани угљен диоксид.

Научникове идеје привукле су пажњу новинара, али не и инвеститора: он је успео да сакупи свега 100.000 долара за своје истраживање, тако да је оно морало да се субвенционише средствима преосталим од других добро плаћених експеримената.

„Искрено, планирао сам да радим на овоме једним лаганим темпом&qуот;, признаје доктор Черч.

Међутим, 2019. године он је упознао Бена Лама, оснивача тексашске компаније за вештачку интелигенцију Хајперџајант, ког су заинтересовали новински извештаји о идеји да се мамут врати из заборава.

„После једног дана проведеног у лабораторији и провевши много времена са Џорџом, постали смо веома страствени по питању реализације ове идеје&qуот;, каже Лем, који је одмах развио добре односе са доктором Џорџом.

Лем се посветио оснивању Колосала, чији је главни задатак да доведе Черчову идеју до њене логичке завршнице, од рада са ДНК-ом до стварања „функционалног мамута&qуот;.

• Загревање света - дупло више врелих дана са температуром изнад 50 степени
• Шест неочекиваних начина за спас планете од климатских промена
• „Богови су љути“ - како климатске промене утичу на источну Африку

Две технологије „васкрсавања&qуот;

Нестале животиње могу да се врате у живот на два начина: клонирањем и генетским инжењерингом.

Први метод је добро познат свакоме ко је упознат са примером овце Доли - ДНК једне животиње убризга се у оплођену јајну ћелију животиње донора и потом се та јајна ћелија усади у сурогат мајку.

Овај метод је заправо већ испробан са букардом, или пиринијеским козорогом, који је званично проглашен изумрлим 2000. године.

Три године касније, ДНК је извучен и клониран из замрзнуте козорогове коже, после чега је сурогат мајка коза родила козу козорога и то је било први пут да је једна изумрла врста васкрснута.

Нажалост, то је био и први случај поновљеног изумирања, пошто је јаре живело свега седам минута.

Има много добро очуваних остатака мамута пронађених у пермафросту у Сибиру, али њихова ДНК је оштећена као последица дугог времена проведеног у леду.

Научници су већ дешифровали геном мамута, али још није било могуће екстраховати комплетни ДНК ланац у облику у ком је био за живота животиње.

Ту други метод васкрсавања може да се покаже од користи, такозвана ЦРИСПР технологија едитовања генома, која подразумева изоловање конкретних мамутских гена који су му омогућили да преживљава на великим географским висинама и убацивање тих гена у геном његовог најближег живог рођака, азијској слона.

Онда се модификовани геном убаци у оплођену јајну ћелију слона, која се усади у сурогат слоновску мајку, и, у теорији, родиће се хибрид слона и мамута.

Овај метод такође има мана, на пример, јер научници не познају довољно биологију слонова да би знали који гени су потребни да он преживи на Арктику.

Они знају да он мора да буде прекривена крзном, да има карактеристичну овалну лобању и да има дебео слој поткожне масти, али све остало у највећој мери остаје мистерија.

• Климатске промене упалиле црвени аларм за човечанство
• УН: Свет треба да прогласи „климатско ванредно стање“
• За катастрофалне поплаве у Европи највероватније криви људи

Генетско спасење

Данас се скоро милион врста биљака и животиња на нашој планети налази на ивици изумирања или нестанка.

Ако пројекат Колосал буде био успешан, отвориће пут за „генетско спасење&qуот;, према Ламовим речима.

Овај израз односи се на процес повећања генетске диверсификације угрожене врсте, постигнут преко генетског инжењеринга или клонирања нових појединаца како би се проширио њен генски фонд.

Али зашто је Колосал уложио све на мамуте кад има још много других живих врста којима је потребно хитно спасавање?

Са Ламове тачке гледишта, пројекат оживљавања мамута је пробни балон, „покушај лансирања на Месец&qуот;.

Чак и ако се тај циљ не постигне, успут ће се развити пратеће технологије које ће спречити изумирање врста и које могу да се патентирају или продају потенцијалним клијентима (јер, на крају крајева, компанија није добротворна, већ комерцијална).

И тако пројекат враћања мамута у живот може да се доживи као нека врста инкубатора за развијање свакакве врсте интелектуалне својине, коју ће можда бити лакше довести на свет него живог вуненог мамута.

---

Можда ће вас занимати и овај видео: Да ли су соларне фарме решење за климатске промене?

---

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.27.2021)