“Понекад људи и одлазак у пензију доживљавају као смрт. Губиш, сматрају, привилегије, губиш важност – више ником ниси потребан” Есеј професора Бориса Беговића о одласку у пензију

Хвата те, понекад, страх од смрти, оне ране, да нећеш успети да поживиш, да постигнеш нешто, да постанеш “неко”. Са годинама, страх од ране смрти, сасвим очекивано, мине. Мисли ти заокупља она неминовна. Понекад људи и одлазак у пензију доживљавају као смрт. Губиш, сматрају, принадлежности и привилегије, губиш важност – више ником ниси потребан, више ништа од тебе не зависи. Када се приближи она шездесет и пета, а на универзитету си, можеш да тражиш да не одеш у