Fridrih Herderlin: Mladost

U vreme kad sam bio dečak, Jedan bog me je spasavao često Od vike i šibe ljudi, Igrao sam se tad bezbedno i dobro Sa cvetovima u gaju I lahori su se nebeski Igrali sa mnom. I kao što biljkama ti Oveseliš srce, Kad one ti na sretanje Ispruže nežne ruke, Tako si radost mome srcu Oče Sunce! I slično Endimionu Bejah milosnik tvoj Boginjo meseca! O, svi vi, verna, Prijateljska božanstva! Kad biste znali Kako vas duša moja ljubljaše! Ali onda vas nisam zvao Po imenima,