Америка и криминал: „Продавао сам дрогу као корумпирани полицајац“

Последње четири године, Џесика Лусенхоп извештава о успону и паду корумпираног балтиморског полицијског одреда.

И баш док је завршавала серијал подкаста о овој причи, добила је крајње неочекивани позив из затвора.

Стојим у мом пандемијском „радијском студију&qуот; - познатијем као плакар у стану - окружена вешалицама на којима висе закопчане кошуље и хаљине.

У мраку зурим у мобилни.

Мобилни стоји усправно на коферу који је постављен на лавор, а ја спремно држим диктафон и микрофон.

Кад је зазвонио телефон, пребацила сам позив на звучник и чула роботски, претходно снимљени женски глас: „Имате позив. Овај позив вам неће бити наплаћен. Име позиваоца је…&qуот;

Убацује се људски глас: „Вејн Џенкинс&qуот;.

„...затвореник у федералном затвору&qуот;, завршава робот.

• Зашто истовремено верујемо и сумњамо у полицију
• Златни тоалет пронађен приликом истраге о корумпираним руским полицијцима
• Решена мистерија стара 35 година - бивши полицајац на самрти признао да је серијски убица

На вези је бивши наредник балтиморске полицијске службе Вејн Џенкинс, тренутно затвореник број 62928-037 у федералном затвору у Кентакију.

До овог тренутка, Џенкинса сам чула само на тајно направљеним снимцима ФБИ-ја, у прислушкиваним телефонским разговорима, снимцима са телесне камере и на рочишту из јуна 2018. године, кад га је федерални судија осудио на 25 година затвора.

Било је надреално чути његов глас како се директно обраћа мени.

Извештавам о Џенкинсу и елитном Специјалном одреду за проналажење оружја који је он некада предводио скоро четири године.

Он и шест припадника ове јединице сада чаме у федералном затвору за злочине који обухватају заверу, рекетирање и пљачку, почињене под параваном легитимног полицијског рада.

Крали су дрогу и новац, препродавали заплењене наркотике и оружје назад муштеријама са улице, подметали доказе, чак и проваљивали у приватне домове.

Током година више пута сам писала свим тим полицајцима у затвору, молећи их да ми помогну да схватим њихове невероватне злочине.

Моја нада - можда наивна - била је да ћу пошто будем чула неког од тих људи како отворено прича о томе како је прешао на тамну страну помоћи јавности да боље разуме рутинску, свакодневну корупцију која може да се догоди у полицији.

• Корупција на Балкану - зашто „падају&qуот; само бивши
• Корупција у Србији: „Не можеш да исправљаш систем ако ти нешто треба“
• Тајно богатство светских државника откривено у процурелим документима

Надала сам се да би то могло да покрене искренију расправу о томе шта је потребно да би се спровела реформа или чак редефинисало шта значи бити полицајац у Сједињеним Америчким Државама.

Од свих седам мушкараца, последња особа за коју сам мислила да ће било када пристати на интервју била је Џенкинс, пали „златни дечко&qуот; балтиморске полиције.

Као вођа јединице, он је осуђен на најдужу затворску казну, а федералне власти које су кривично гониле одред оцениле су га као најодговорнијег члана.

У годинама после хапшења, никад није дао ниједан интервју у јавности.

А опет, стигли смо до ове тачке сада, ја у мом „студију&qуот; у плакару, а он на челу колоне од 20 или 30 других затвореника који чекају да стигну на ред да користе затворски телефон.

Немам појма шта жели да ми каже или зашто је одлучио да прекине ћутање после четири године.

„За све што вам будем рекао, спреман сам да идем на полиграф&qуот;, каже Џенкинс на почетку нашег првог телефонског разговора.

„У затвору ћу провести 25 година и немам разлога да лажем&qуот;, навео је.

Првог марта 2017. године, наредник Вејн Џенкинс и шесторица његових подређених колега из Специјалног одреда за проналажење оружја ушетало је у зграду Унутрашње контроле балтиморске полиције, верујући да су позвани да рашчисте мању притужбу на оштећено возило.

Пре тога, хвалили су их да су једни од најбољих полицајаца у граду - заплењивали су десетине илегалних комада оружја сваког месеца и показивали „беспрекорну радну етику&qуот;, према речима једног надређеног полицајца.

Џенкинс је био звезда у успону овог полицијског одреда, због способности да редовно спроведи десетине заплена наркотика и оружја.

Али кад су полицајци изашли из лифта на другом спрату зграде, дочекао их је ФБИ-јев тим за специјалне интервенције.

Сва седморица брзо су се нашла у лисицама.

Испоставило се да је ова јединица месецима била под присмотром федералних агената.

Уз помоћ прислушкивача и скривених уређаја за снимање, сакупили су огромну количину доказа да ови полицајци пљачкају грађане, пријављују стотине неодрађених сати прековременог рада, краду дрогу и чак препродају илегално оружје назад муштеријама на улици.

Петорица бивших полицајаца, међу којима и Џенкинс, изјаснили су се кривим.

Али двојица су тврдила да су невина и отишла су на суђење, са којег сам извештавала за ББЦ.

Тек су тад праве размере непримереног понашања полицајаца постале очигледне у јавности.

У јануару 2018. године, велики број жртава изашао је на сведочење, од којих су многе биле повезане са трговином дроге.

Испричале су потресне приче о томе како су их пљачкали полицајци приликом заустављања возила и претреса њихових домова.

Неки су својевремено покушали да се жале, али су били игнорисани.

Шон Вајтинг, из чије куће је украдено 16.000 долара и кило и по хероина, сведочио је да је знао да је његова реч дилера дроге мање вредна од речи полицајаца.

„Нисам ишао на суд из простог разлога јер сам знао да ће суд пре поверовати њима него мени&qуот;, рекао је он пороти.

Сведочило је и неколико бивших полицајаца из одреда - овај пут носећи затворске униформе уместо полицијских - и детаљно описало тактике на које их је подстицао њихов лидер Џенкинс.

• Криминалци загризли мамац: Апликација помогла у масовним хапшењима широм света
• Пет ствари које треба да знате о „случају Беливук&qуот;
• Секс, нарко картели и пластична хирургија - „Моје тело је твоје ако платиш операцију&qуот;

Сведочили су да им је наредио да носе ваздушне пиштоље које би подметнули жртви уколико икада повреде или убију ненаоружану особу, да је често одузимао велике количине дроге осумњиченима и није је предавао у полицијску собу за доказе.

Два полицајца рекла су да је говорио отворено о неовлашћеним провалама у домове дилера дроге високог профила које је звао „чудовиштима&qуот;, због количине дроге и новца за које се надао да су скривене у њиховим кућама.

Један од најнеочекиванијих сведока био је човек који се звао Доналд Степ, агент за јемство, који је обелоданио да је продавао дрогу коју му је Џенкинс доносио са посла.

Рекао је да су заједно продали наркотике у вредности од око милион долара.

„Био је то параван за криминалну организацију.

„Било ми је савршено јасно да, кад узимам дрогу у вредности од милиона долара од балтиморске полиције и препродајем је, то онда није нормална полицијска служба&qуот;, рекао је Степ говорећи о Специјалном одреду за проналажење оружја.

Степ је сведочио да је њихов аранжман био толико уносан да га се држао годинама пре него што је и сам ухапшен у децембру 2017. године.

„Овде сам због похлепе.

„Толико је просто&qуот;, казао је он.

Џенкинс није сведочио на суђењу, али је на неки начин био звезда читавог поступка.

Након три недеље запањујућих сведочења, порота је прогласила преосталу двојицу полицајаца кривим.

Сва седморица сада служе казну у федералним затворима широм земље.

На најдужу казну осуђен је Џенкинс - 25 година.

Требало би да буде пуштен 2038. године.

Након што је послат на одслужење казне у федерални затвор, писала сам писмо Џенкинсу једном годишње - као и многи други новинари, писци, продуценти и аутори документараца - тражећи дозволу за интервју.

Никад ми се није јавио, а чинило се да не одговара ни осталима.

Претпоставила сам да се никада ни неће јавити.

Прошлог лета, док сам завршавала рад на Лошим полицајцима, у инбокс ми је стигао необичан мејл.

Порука је гласила: „Поздрав. Ја сам агент и заступник господина Џенкинса. Јавите ми се&qуот;.

Необично дописивање са човеком који је некада био Џенкинсов цимер у ћелији завршила се тако што у плакару чекам његов позив.

У мраку видим како број затворске управе осветљава екран мог мобилног телефона.

„Добар дан, госпођо&qуот;, говори Џенкинс када сам се јавила. „Овде Вејн.&qуот;

У федералном затвору, затвореницима је дозвољено да причају телефоном само 15 минута пре него што се веза аутоматски прекине.

Имам толико питања да му поставим да нисам сигурна хоће ли ово бити моја једина прилика да разговарам с њим.

• Предао се најтраженији шпански вођа нарко клана
• Да ли се Холандија претвара у нарко државу
• Филмска пљачка у Бразилу - напад на банке, таоци као живи штит

„Посебно зато што немамо превише времена, има ли нечега што желите да кажете одмах на почетку?&qуот;, питам.

Он одговара да одмах на почетку жели да каже да нису водили луксузне животе.

Додаје да је живео скромно и да се нису богатили.

„Никад нисам добио ниједну притужбу за крађу, јер никад нисам украо новац од појединаца.

„Давао сам дрогу Донију последњих неколико година док сам био полицајац, али нисам узимао новац од људи зато што би онда они знали да сам корумпиран.

„И због тога се може рећи да сам имао некакав сулуди, вероватно извитоперени морални кодекс&qуот;, рекао је Џенкинс.

Одмах у старту сазнајем да Џенкинс прича невероватно брзо.

Трудим се да распетљам његове одговоре док скаче са теме на тему, понекад толико брзо да не стижем да га пратим.

Првих 15 минута истекла су док сам трепнула.

Веза се прекида, а ја се осећам као да ништа нисам постигла.

Али онда, неких сат времена касније, поново је зазвонио телефон.

Џенкинс ми каже да је заменио кобасице са другим затвореницима у реду за телефон да би себи купио место на челу реда за телефон.

У четири телефонска разговора (захваљујући размењеним кесама чипса), Џенкинс представља балтиморску полицијиу као место на ком индоктринација и корупцију крећу готово моментално.

Каже ми да је први пут украо новац док је још био почетник.

То се десило док су Џенкинс и други полицајци претресали стан.

У спаваћој соби, Џенкинс каже да су он и један надређени полицијски ветеран пронашли кофер пун десетина хиљада долара у готовини.

Џенкинс каже да га је ветеран навео да узме тај новац.

• Више од хиљаду убистава годишње: Зашто амерички полицајци толико често употребљавају оружје
• Нереди близу Минеаполиса: Полиција „случајно” упуцала Донтеа Рајта, ухапшене десетине људи
• Важи ли закон и за полицајце: „Невероватно колико им судови гледају кроз прсте&qуот;

„Био је у фазону: 'Не говорим ти шта да урадиш, само кажем да би било лепо кад бисмо обојица имали по 10.000 долара да одемо у Атлантик Сити'.

„И сећам се да сам узео тих 10.000 долара&qуот;, присећа се Џенкинс.

Већина онога што ми је испричао било је више систематизовано.

Он тврди да му је још на почетку каријере речено да лаже у полицијским извештајима и захтевима за налог за претрес да би изгледало као да су хапшења изведена с уредним оправданим поводом, што ће рећи легалним разлогом да се неко заустави и претресе.

У стварности, каже он, обављали су хапшења по сваку цену.

„То је изрека коју смо често користили: 'Не дајте да вам оправдани повод стоји на путу доброг хапшења'.

„Ако морате да лажете о ономе што сте видели, чули или чему сте присуствовали, док год је неко покварен, код себе има дрогу или оружје, и починио је злочин - само га хватајте&qуот;, каже Џенкинс.

Рекао ми је да би често, кад се њему и његовим колегама није дало да предају дрогу коју су запленили или да раде папирологију за хапшење, просто одузимали залихе дроге и пуштали преступнике.

Касније би, тврди он, бацали дрогу кроз прозор или у сливник.

„Пилуле хероина, кесице марихуане&qуот;, каже он.

„Виђао сам да се то ради, кунем вам се богом, најмање 500 пута.&qуот;

Џенкинс је именовао две конкретне локације на којима каже да је бацана дрога - железнички мост близу полицијске станице Источног дистрикта и силазна рампа на пошумљеном ауто-путу до полицијске станице Северног дистрикта.

Недељама касније, лично сам претражила ове локације да видим могу ли да нађем нешто.

На силазној рампи пронашла сам четири празне кесице марихуане бачене уз део тротоара којим не саобраћају пешаци. Али ништа више од тога.

Џенкинс ми је рекао и да сваки пут кад полицајчево непримерено понашање запази Унутрашња контрола или нека спољна агенција за одржавање реда и закона, рутински је да се уплетени полицајци састану, како би ускладили приче и избегли казну.

„Одмах се састанемо и претресемо причу. 'Ти кажи ово, ти кажи оно, у реду?' Тако те уче - исте секунде кад се неко ували у невољу, ми се састанемо и разговарамо лицем у лице&qуот;, каже он.

Док ми Џенкинс то говори, наводи конкретна имена.

Помиње једног ветерана за ког каже да га је навео да украде новац први пут.

Такође наводи два имена бивших надређених којима каже да се жалио на бивше подређене полицајце, Момодуа Гонда и Џемела Рајама, рекавши да су од раније били на лошем гласу да краду новац.

Он каже да му је речено да ту не може ништа да се уради зато што су ти полицајци толико успешни у заплени оружја.

ББЦ у овом чланку не наводи имена ова три бивша надређена полицајца зато што ниједан од њих није оптужен ни за какав злочин у вези с овим случајем.

Али ја сам им се јавила, баш као и балтиморској полицији, да видим хоће ли неко реаговати на овај подужи списак оптужби.

Један бивши надређени ми се никад није јавио.

Други је одбио да да коментар.

Супруга трећег ми је оставила поруку рекавши ми да могу да узмем оно што ми је Џенкинс испричао и да се „носим с тим&qуот;.

Балтиморска полиција ми се никад није јавила.

Разговор са Џенкинсом постаје компликованији кад се конкретно дотакнемо злочина Специјалног одреда за проналажење оружја.

Џенкинс је потписао споразумно признање кривице 2017. године у ком је детаљно наведено седам пљачки у којима је учествовао заједно са другим припадницима јединице, као и његово партнерство у растурању дроге са Доналдом Степом, бившим агентом за јемство и дилером кокаина који је сведочио на његовом суђењу.

Џенкинс је признао да је крао дрогу са посла и испоручивао је Степу, који би је даље препродавао.

Њих двојица су током провала такође крала предмете од велике вредности, као што су луксузни сатови.

Али Џенкинс је желео детаљно да образложи наводе из његовог споразумног признања кривице, рекавши да многи од њих напросто нису истинити.

Споразумно признање кривице је документ који наводи сва кривична дела за које оптуженик пристаје да призна кривицу.

Џенкинс је под заклетвом морао да потврди пред федералним судијом да је све наведено у документу истина.

Постаје ми тешко да схватим о чему говори и да просејем сва Џенкинсова порицања.

• Мафијаш ухапшен у Италији - одали га снимци кувања на Јутјубу
• Кокаински „брод духова“ стигао на острво у Пацифику

На пример, питала сам га за пљачку човека који је живео у великој вили у предграђу Балтимора - пљачку за коју је признао кривицу у споразумном признању.

„Било је камера свуда, тако да ја ту никад не бих узео ни долар.

„Касније исте вечери, Гондо ми јесте дао новац, што ће рећи сатима касније, говорим о сатима касније, кад ми је дао новац&qуот;, каже ми он.

Благо збуњена питам да ли је он на крају узео новац.

„Да, јесам. Узео сам&qуот;, каже он.

Признао је и да је украо ручни сат у вредности од 4.000 долара, који је дао Степу да га препрода.

У кући другог човека, одред је провалио у сеф и украо стотине хиљада долара.

Током нашег разговора, Џенкинс тврди да то није истина - чланови одреда јесу тога дана украли новац, али са другог места у кући.

Све то помало звучи као да тера мак на конац.

Кад га подсетим да је већ признао кривицу за све те инциденте, Џенкинс ми каже да је потписао признање само зато што се плашио да би, ако буде ишао на суђење, могао да заврши са доживотном затворском казном.

Он каже да као отац са младом породицом то није могао да ризикује.

„Живот у затвору са троје мале деце. Заслужио сам 10 до 15 година… Продавао сам дрогу као корумпирани полицајац.

„Али добио сам 25 година. Оптужен сам као да сам гангстер, оптужен сам за рекетирање, за ствари за које обично терете мафијаше који сахрањују лешеве у цементу&qуот;, каже он.

Указујем му на то да је прилично честа пракса да тужиоци изрекну оптужбе које су толико тешке да оптужени осећа да нема другог избора него да се изјасни кривим.

Штавише, врло је вероватно - ако не и сигурно - да су на многим људима које је сам Џенкинс стрпао иза решетака тужиоци примењивали исту тактику.

„Очигледно сам овде сада, па могу да видим обе стране. Кад бих могао да изменим било шта у свом животу, постао бих тужилац.

„Радије бих био тужилац да не бих давао неоправдано велике казне људима.

„Никад не можете да знате док се не нађете на другој страни, као што сам се ја сада нашао, шта заправо чините тиме породицама&qуот;, каже он

---

„Борио сам се 26 година да докажем да нисам крив&qуот;:

---

Један од најшокантнијих инцидената у споразумном признању кривице јесте догађај који Џенкинс сада недвосмислено пориче.

У пролеће 2015. године, град Балтимор су потресали грађански немири после смрти 25-годишњег Фредија Греја у притвору.

У једном тренутку, опљачкано је на десетине апотека и нестало је лекова у вредности од више милиона долара.

У Џенкинсовом признању стоји да је „у априлу 2015. године, после немира због смрти Фредија Греја, Џенкинс ДС-у донео лекове на рецепт које је украо од некога ко је претходно опљачкао апотеке, како би он могао да их препрода.&qуот;

„ДС&qуот; је скраћено од Доналд Степ.

„Никад нисам узео ништа. Био сам херој&qуот;, каже Џенкинс говорећи о својим активностима током тих немира.

„Никад нисам узео ништа од пљачкаша, тако ми бога. Дони је све то измислио&qуот;, наводи.

Доналд Степ је пуштен из федералног затвора у јануару 2021. године.

Одслужио је 20 месеци од петогодишње затворске казне у вези са случајем Специјалног одреда за проналажење оружја, пре него што му је одобрено ослобађање из самилости.

Степ је био у кућном притвору шест месеци са наногвицом све до овог лета.

Данас је он слободан човек који живи без икаквих ограничења са супругом и младом ћерком у источном балтиморском округу.

Иде му, како воли сам да каже, „прилично добро&qуот;.

Али кад му кажем да сам интервјуисала Вејна Џенкинса, његовог некадашњег партнера за дрогу, Степ постаје изразито незадовољан, да не кажем нешто теже.

Ова двојица бивших пријатеља сада се не подносе.

„Никад није био искрен пријатељ.

„Не осећам никакво поштовање према њему&qуот;, каже Степ.

• Пандора папири - кратки водич
• Ко се све са Балкана помиње у „Пандориним папирима&qуот;
• Све што треба да знате о ФинЦЕН досијеима и „прљавом&qуот; новцу широм света

Односи Степа и Џенкинса сежу далеко у прошлост.

Њихове породице су се познавале, још од када су били деца.

Као одрасли људи, налетели су један на другог поново током илегалне картарошке игре коју су редовно посећивали балтиморски полицајци.

Током тих партија, Степ је чуо како се Џенкинс хвалише великим залихама дроге на које би наилазио током посла као полицајац у цивилу.

У то време, Степ је водио властиту компанија за јемство, али каже да се борио против зависности од коцке и да је диловао велике количине кокаина.

Због тога је било изузетно примамљиво кад око 2011. године, Џенкинс обратио Степу и предложио му да крену да раде заједно.

Џенкинс ће престати да предаје велике количине заплењене дроге у собу за доказе и давати их Степу да их препрода.

„Нисам имао проблем с тим зато што су сви полицајци које сам срео, а било их је много током тих картарошких игара, по мом мишљењу, држали град у шаци&qуот;, рећи ће Степ касније пороти на суђењу Специјалном одреду.

„Сматрао сам да та шема не може да омане&qуот;, навео је.

Степ каже да је Џенкинс почео да му доноси пошиљке дроге готово свакодневно, остављајући их у шупу држану под кључем иза Степове куће.

Пошиљке су између осталог чиниле марихуана, кокаин и МДМА, а Степ је дао све од себе да све прода.

Џенкинс је почео да позива Степа на места хапшења, подстичући га да проба да се увуче у склоништа дилера дроге и украде сав новац или наркотике које ту затекне.

Они су пратили друге дилере и проваљивали им у домове кад никог није било код куће.

Ово партнерство потрајало је пет година.

У децембру 2017. године, осам месеци после Џенкинсовог хапшења, агенти ФБИ-ја и балтиморског округа развалили су Степова врата и ухапсили га у његовој кухињи.

Није прошлог дуго времена пре него што је Степ посумњао да га је Џенкинс одао властима.

Али Степ је имао кеца у рукаву - он је месецима документовао њихове злочине на мобилном телефону.

Фотографисао би себе и Џенкинса заједно у полицијској станици, где би Степ понекад долазио да преузме дрогу.

Кад га је Џенкинс позвао у кућу коју је Специјални одред претресао, Степ је фотографисао полицајце како улазе и излазе из ње.

Касније је Џенкинс изашао носећи два килограма кокаина које је убацио у Степово возило.

Степ је све то предао државним тужиоцима.

Делом захваљујући његовој сарадњи на случају, добио је много мању казну од полицајаца из Специјалног одреда.

• Има ли слободе после затвора
• Бегунца после 17 година пронашли сакривеног у пећини

„Он је први започео&qуот;, каже Степ за Џенкинса.

„А сад ћемо све да спалимо до темеља.

„И то сам и урадио&qуот;, каже.

Недуго пошто је Степ полицији рекао све за његовог бившег пријатеља, Џенкинс је признао кривицу.

Џенкинс је провео много времена током нашег разговора негирајући Степову верзију њиховог партнерства.

Он тврди да је била Степова идеја да заједно почну да продају дрогу, а не обратно.

Каже да је Степ извршио притисак на њега да то раде.

Наводи и да је зарадио тек отприлике 75.000 долара од препродаје наркотика, за разлику од цифре коју је изрекао Степ.

Степа назива „човеком најсклонијем претеривању ког је упознао у животу&qуот;.

Кад то кажем Степу, он се љути.

Отворено изјављује да ме Џенкинс лаже.

Указује на споразумно признање кривице, у ком је Џенкинс признао да је његов део од њихове препродаје наркотика износио отприлике 250.000 долара.

Подсећа ме да га је државно тужилаштво сматрало кредибилнијим сведоком од Џенкинса.

„Он је патолошки лажов.

„Не плашим се ничега што он зна или било чега другог.

„Зато што, верујте ми, стојим иза свега што сам рекао у сваком тренутку&qуот;, каже Степ.

Степ је наставио живот - на неки начин.

У марту је ХБО најавио нову мини серију Дејвида Сајмона, творца класичне криминалистичке серије Жица.

Сајмонов нови пројекат испричаће фикционализовану верзију саге о Специјалном одреду за проналажење оружја и он је почео да је снима на улицама Балтимора још током лета.

Вејна Џенкинса играће Џон Бернтал, исти глумац који је глумио Панишера.

ХБО је замолио Степа да буде консултант на пројекту, што је он с одушевљењем прихватио.

Његов хонорар биће дониран жртвама Специјалног одреда.

За то време, његов налог на Твитеру препун је слика са снимања, док се дружи са Бернталом и неким од других глумаца.

Такође, Степ започиње консултантску службу Степ рајт консалтантс, како би пружао корисне смернице и увиде људима који се спремају да уђу у федерални казнени систем.

Ради и на мемоарима, за које каже да ће открити садржаје видео снимака и фотографија о Џенкинсу који никад до сада нису јавно обелодањени.

Има чак и властиту конфекцију одела која ће се радити под именом његове угашене агенције за јемство.

Иако није спреман да одустане од непријатељства према Џенкинсу, Степово необично путовање делује - макар за сада - као да се креће ка срећном крају.

„То је надреална прича. Али за све је заслужан онај горе.

„Захвалан сам, веома сам захвалан&qуот;, каже он.

Питала сам Вејна Џенкинса више пута зашто је желео да ми да интервју. Навео ми је неколико разлога.

Један је био тај што сматра да су га државни тужиоци притиснули да пристане на споразумно признање кривице (мерилендско државно тужилаштво је одбило да прокоментарише).

Други је био да би говорио о томе колико је бесмислен живот унутар казненог система.

„Кунем вам се, жао ми је што то нисам знао пре него што сам било кога послао овамо…

„Волео бих да сам раније знао другу страну приче&qуот;, каже он у једном тренутку&qуот;, каже.

Додаје да то није могао ни да замисли.

„Није ни чудо да људи изађу гори него што су ушли&qуот;, рекао је.

Наравно, Џенкинс се нада некаквом смањењу казне.

Али мислим да је пристао да разговара са мном и зато што му се не допада његов имиџ у медијима - представљен је као социопата, као неко готово нељудски зао.

У време пре нашег интервјуа, Џенкинсов заступник желео је да попричам са неким од његових другова из средње школе.

Они су желели да ми кажу како је Џенкинс пожртвован отац и добар фудбалски тренер.

Веран пријатељ.

Рекли су ми колико им смета што га представљају као „чудовиште&qуот;.

Није то први пут да сам чула да се та реч употребљава за Џенкинса.

• Тражио да га пусте јер је „одслужио доживотну робију“
• Грешком осуђени Американци после 36 година пуштени на слободу
• „Изаћи из затвора после 68 година је као да си поново рођен“

Иако не смете ни за тренутак да заборавите да су Џенкинс и његове колеге изазвали немерљиву штету грађанима Балтимора, мислим да не помаже ако се он отпише као пуко „чудовиште&qуот;.

Идеја да се Специјални одред за проналажење оружја одметнуо просто зато што је његов наредник био јединствено зао игнорише све системске начине на који је он био охрабриван да се понаша онако како се понашао, као и шира полицијска култура која га је подржавала (овде мора да се напомене и да је неколико припадника одреда почело да краде новац много пре него што су се придружили Специјалном одреду).

Издвојити га као грешног појединца у систему који иначе савршено функционише је начин да се избегну промене у полицијској служби, да се пребаци одговорност за ефикасно спречавање да се ово не понови.

Биће потребна готово незамислива количина напора да се искорени корупција у полицијској служби, а много је лакше само затворити полицајце ухваћене на делу и наставити све по старом.

Један други Џенкинсов пријатељ рекао је нешто што нисам очекивала.

Он је признао да је приметио да нешто није у реду са Џенкинсом у време разузданог криминала Специјалног одреда.

„Нисмо ми глупи. Знали смо да он није узорни пандур какви би сви пандури требало да буду.

„Увек је по џеповима носио велике количине новца. Говорио ми је да је то зарадио играјући покер&qуот;, рекао је он.

Питам његовог пријатеља зашто није рекао нешто некоме.

Он изговара нешто што још никад нисам чула да неко изговара наглас.

„Рекли смо себи: 'Знате, па он поткрада све оне смрадове у Балтимору због којих моја деца и ја не можемо да ходамо слободно улицама и да се осећамо безбедно&qуот;, каже он.

Овакав ментални склоп претпоставља да су жртве Специјалног одреда за проналажење оружја - од којих су многи црнци и сиромашни - заслужили све што их је снашло.

Депресивна је чињеница да ово становиште деле многи у Балтимору и то је део разлога зашто је Специјални одред успевао да прође некажњено толико дуго.

Специјални одред за проналажење оружја није, наравно, држао монопол на чињење зла. Балтимор уме да буде компликовано и опасно место, а мушкарци и жене које су полицајци узимали на зуб и злостављали можда су и сами чинили зло и злостављали друге.

Неке од најнепријатнијих разговора водила сам са људима који су сматрали да су виктимизовани двапут - и од полицајца, и од криминалаца.

Важна разлика, међутим, била је та што дилери дроге никад нису положили заклетву да ће служити и штитити.

Они нису били плаћени од пореских обвезника да чувају град и нису деловали са свим овлашћењем и заштитом које ужива полиција.

Нисам могла да не помислим на многе жртве одреда које сам срела током три године колико сам радила на овој причи.

Изнова се сетим Кенета Бамгарднера, вредног оца ког је јурио одред кад су посумњали да код себе носи марихуану.

Он је дошао свести на леденој градској улици сломљене вилице и месецима није могао да једе чврсту храну.

„Коначно се трудим да вратим живот у нормалу.

„И даље је, међутим, тешко, зато што ме уста јако боле ноћу… Изгубио сам много зуба, знате, а некад су били здрави и лепи&qуот;, рекао ми је он.

Мислим на Шона Вајтинга, бившег дилера хероина који је отишао на издржавање вишегодишње затворске казне након што су га покрали полицајци.

У то време није могао да убеди никога да му поверује и до дана данашњег се плаши снага безбедности.

„Имате ноћне море о томе како вас полицајци злостављају, туку, затварају, то је кошмар који стално изнова доживљавам и практично га се још нисам ослободио.

„Пролазим кроз то свакодневно, плашим се полиције, питам се кад ће ме зауставити, покушати да ми подметну дрогу или већ тако нешто. Или да ми науде или ме чак убију&qуот;, каже он.

Жртве као што су Бамгарднер и Вајтинг су имале храбрости да се огласе.

Не можемо знати колико је других људи погођено овим, а сувише се плаше са изађу са својом причом у јавност.

Неко ми је једном рекао да ће бити потребно да прође читава једна генерација да би директне последице дела Специјалног одреда почеле да бледе, а немогуће је измерити како ће се траума жртава одразити на животе њихове деце, породице и пријатеља.

Последице злочина одреда и даље се осете кроз читав град и несумњиво су учинили Балтимор мање безбедним местом за све који живе овде.

Наставила сам да радим на овој причи оволико дуго из некакве наде да што више јавност буде сазнала о корупцији у полицијској служби, веће су шансе да дође до некакве истинске, системске реформе.

Али Вајтинг није толико оптимистичан.

Четири године након што су ухапшени припадници Специјалног одреда за проналажење оружја, он каже да не види никакву промену на улицама Балтимора.

„Начин на који се полиција опходи према људима се није променио.

„Видим да неки полицајци малтретирају људе, спроводећи исту тактику коју је користио Специјални одред за проналажење оружја&qуот;, рекао ми је он недавно.

Питам га да ли мисли да је још један скандал неизбежан.

„Апсолутно. Десиће се поново.

„Није готово. Тек је почело&qуот;, каже он.

---

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.11.2021)