Избори на Косову ове године нису новина.

После ванредних парламентарних избора у фебруару, свих 38 општина на Косову бираће на локалним изборима у недељу своја нова руководства.

Парламентарни избори донели су убедљиву победу Самоопредељењу Аљбина Куртија који је могао самостално да формира Владу па су локални избори први велики политички тест за ову странку.

Две највеће опозиционе странке, Демократски савез Косова (ЛДК) и Демократска партија Косова (ПДК) у локалне изборе улазе са подмлађеним руководствима и амбицијама да задрже утицај у великом броју општина.

Српска листа има кандидате у свим општинама са српском већином и жели да задржи сва градоначелничка места.

• Сукоби на Косову, дан касније: Ситуација мирна - „тужилац Србин, судија Србин, већина ухапшених Албанци&qуот;
• За кога гласају Срби на Косову
• Ко је ко на политичкој сцени Косова
• Због чега се на Косову поново гласа после само 16 месеци

Бирачи ће пред собом имати два листића - један на коме бирају градоначелника и један на коме гласају за будуће чланове општинских скупштина.

У градоначелничкој трци побеђује онај који у првом кругу освоји више од 50 одсто гласова или ће се два најбоља кандидата поново сучелити у другом кругу.

На изборима за скупштине општина, гласачи бирају страначке листе, али и посебним гласом одређују кандидата коме дају подршку.

Прелиминарни резултати ишчекују се неколико сати после затварања биралишта у 19 сати, уз напомену да на Косову у 22 сата почиње полицијски час, као мера борбе против вируса корона.

Битка за Приштину

Три највеће партије на Косову централни окршај воде за Приштину.

Град са 200 хиљада становника сигурно ће добити новог градоначелника пошто се актуелни Шпенд Ахмети не налази међу кандидатима.

На последњим изборима 2017. године, Шпенд Ахмети славио је у другом кругу победу над кандидатом ЛДК Арбаном Абрашијем, а разлика је била мања од 400 гласова у корист кандидата Самоопредељења.

Актуелни градоначелник Ахмети је на власт дошао као део Самоопредељења 2013. године, али је 2018. напустио ову партију и основао своју, Социјалдемократску партију Косова.

Пре Ахметија, Приштина је традиционално имала градоначелнике из ЛДК, странке коју је основао Ибрахим Ругова.

Најпознатији међу њима је Иса Мустафа, на челу града од 2007. до 2013. године, који је био и претходник Аљбина Куртија на месту премијера Косова.

Према попису из 2011. године, у Приштини живи 97,8 одсто Албанаца, један одсто Турака, 0,3 одсто Ашкалија, 0,2 одсто Срба.

Двадесет година раније, на попису 1991. године, Приштина је имала сто хиљада становника више, 78,7 одсто Албанаца, 13,3 одсто Срба и 3,2 одсто Рома.

Седам кандидата надмеће се за место градоначелника: Арбен Витија (Самоопредељење), Перпарим Рама (ЛДК), Уран Исмаиљи (ПДК), Даут Харадинај (Алијанса за будућност Косова), Гзим Мехмети (Алијанса Ново Косово), Фљорим Исуфи (Балисти) и Авни Чакмаку (Фјаља).

ББЦ доноси профиле кључних кандидата.

• „Година када је мржња продубљена&qуот;: Референдум на Косову - 30 година касније
• Шта је Специјални суд за Косово - у 100 и 500 речи
• Зашто су српске таблице забрањене на Косову

Перпарим Рама (ЛДК)

Дугокоси 45-годишњи архитекта тек пре шест месеци живот је преселио из Лондона у Приштину.

„Нисам нови момак у граду - рођен сам овде, живео до 16. године, па сам се на неки начин вратио 2004. када сам отворио архитектонски биро и био сам ту бар једном месечно све ове године.

„Покушавао сам да помогнем и другим градоначелницима, али нисам наишао на разумевање&qуот;, каже он за ББЦ.

Каже да га политика не интересује, да је у град дошао на позив Демократског савеза Косова јер жели да трансформише родни град.

„Ћерка ми иде у најбољу школу у Лондону, живимо на Нотинг Хилу у центру Лондона, возим теслу - живим сјајан живот, моја деца живе сјајне животе.

„Ако ћу променити живот моје деце због нечега овде, постараћу се да то буде нешто велико, да оставим неко наслеђе које је веће од онога што новац може да купи.&qуот;

Његови планови противницима на изборима звуче мегаломански и нереално, а Рама би финансије за пројекте нових путева, опере, галерија, позоришта налазио и у партнерствима са приватним инвеститорима, што многи описују као извор корупције на Балкану.

„Мислим да се сада закон схвата далеко озбиљније, а да је корупције мање него раније или да се бар може лакше контролисати.

„Овај концепт би свима донео добро, а интереси би се поклопили јер би овај регенерисани квадратни метар вредео много више од неког пренасељеног.&qуот;

Отвореност планира и у отварању међународног надметања идеја како решити један од водећих проблема у Приштини - огромних недавно никлих стамбених четврти у којима нема простора за зелене површине, школе и вртиће, па ни путеве и улице јер је сваки квадрат коришћен за нову стамбену зграду.

„Људи су веома заинтересовани за регенерацију кроз модел јавно-приватног партнерства јер су заглављени - можда имају своје станове, али је квалитет живота јако низак.

„Нема природног светла, хладно је и влажно - све то има негативан утицај на њихове животе, а нико и не жели да купи њихове станове.&qуот;

Тврди да је саобраћајну гужву, која је постала свакодневица у Приштини, могуће решити изградњом градских прстенова, али каже и да размишља о приградским насељима.

„Размишљамо о селима која су врло специјализована, треба да сачувамо њихов потенцијал јер нека могу бити села здравља на великим надморским висинама, нека би могла бити посвећена спорту, нека уметности и култури или органској пољопривреди.

„Приштина је постала туристички град, посебно када дијаспора дође током летњег распуста и зимских празника, а тада недостаје догађаја - нема изложби, фестивала, музеја савремене уметности, позоришта.&qуот;

На питање по чему би волео да остане упамћен у историји родног града, уместо пројекта Рама бира формулацију - „да се људи насмеју када помисле на њега&qуот;.

„Људе заиста интересују мале или велике ствари које мењају њихов живот, зато је важно говорити њихов језик и разумети потребе.

„Већина их има веома једноставне потребе, често у вези са безбедношћу - да ли са псима луталицама, јавном расветом или тротоарима које су закрчили аутомобили, а ваздух је загађен, недостатком школа.&qуот;

Тврди и да жели да буде градоначелник свима, па и мањинским групама у Приштини.

• Зашто је важна Заједница српских општина
• Ко све није део „Отвореног Балкана&qуот; и зашто
• Како су политика и историја заплеле коло на Косову

Уран Исмаиљи (ПДК)

Психолог и магистар јавне управе, Уран Исмаиљи сматра да га до места градоначелника Приштине не воде скупоцени планови.

„Ја не предлажем гломазне пројекте, велике зграде - склонији сам поправкама у граду са решењима које није тешко спровести и за које је потребно променити свест.

„Можете уводити скупе пројекте, али они ће пропасти ако их заједница не прихвати&qуот;, каже Исмаиљи за ББЦ.

Кључ развоја он види у демографији и изузетно младом становништву Приштине.

„Град треба да испрати већ постојећу енергију младе популације, предузетништва, растуће ИТ заједнице, где је дигитализација све важнија.

„Овде је интернет доступан за 97 одсто људи, то је важан податак на коме се може градити нови начин размишљања.&qуот;

За основну боју у кампањи одабрао је зелену, између осталог и због тога што жели да у граду направи Централни парк који би се простирао око Палате омладине и спорта (некадашња спортска хала Боро и Рамиз) и стадиона Фадиљ Вокри.

„Зграде јесу важне, али централни парк недостаје Приштини - у пандемији је било још очигледније колико је људима у становима тешко у изолацији.

„Знам да постоје многе везе људи са зградама администрације које се ту налазе, али верујем да долази ново време дигитализације&qуот;, каже он на констатацију да би због парка морале да буду пресељене зграде полиције, министарстава, али и један од највећих паркинга у граду.

У свој концепт зеленог града укључио је и 100 километара бициклистичких стаза и бесплатни градски превоз, за који тврди да постоје средства.

„Нећемо решити проблем саобраћаја у граду паркинг местима - никад их не можете имати довољно.

„Желим да променим свест о томе како се крећемо по граду, да смањимо улаз у град тако што ћемо направити паркинге на ободу града чији ће корисници онда моћи бесплатно да користе градски превоз.&qуот;

Исмаиљи сматра да мањинско становништво у Приштини већ сада може да дође до свих услуга у граду, али додаје и да је спреман да разговара о тешкоћама.

„Приштина је веома пријатељски град који је прошао ожиљке рата, али сматрам да је Косово постало пример како власти покушавају да укључе мањине - нема таквих сличних примера у региону.

„Ко год сматра Приштину сопственом кућом, без обзира на националност, религију или мањинску групу - ја ћу бити њихов градоначелник&qуот;, каже Исмаиљи.

• Да ли демонстрације на Косову 1981. године и данас имају последице
• Курти за ББЦ: „Анализираћемо са Бајденом нејасноће Вашингтонског споразума&qуот;

Арбен Витија (Самоопредељење)

Доскорашњи министар здравља поднео је оставку на место у влади 1. октобра, па је у кампањи за градоначелничко место провео нешто више од две недеље.

Рођен је у Приштини, а медицину је завршио у Тирани.

Део градске власти био је од 2013. до 2018. године, када је у тиму Шпенда Ахметија водио ресор градског здравства.

У два премијерска мандата Аљбина Куртија био је министар здравља.

Арбен Витија није одговорио на позив за разговор за ББЦ.

Грачаница - и остале српске предизборне приче

Српска листа једина је политичка опција која има кандидате у свих десет општина са српском већином на Косову, на изборима који протичу у сенци напетости после криза са полицијском акцијом на северу Косова и питању признавања регистарских таблица Србије и Косова.

Организација блиска званичном Београду, али и чланица Владе Косова, жели да задржи пуну контролу над влашћу у општинама где је и до сада била неприкосновена.

Најнеизвесније би могло да буде у Грачаници, општини централног Косова надомак Приштине, где се као противник кандидаткињи Српске листе Љиљане Шубарић појављује њен доскорашњи партијски колега Бранимир Стојановић.

Он је пре избора саопштио да напушта Српску листу и самостално се кандидовао у Грачаници.

„Грађани ће много више утицати на сопствени живот, решаваће се проблеми који немају везе са високом политиком већ свакодневним животом.

„Желимо изградњу обилазнице око Грачанице, тако заштитимо манастир, али и створимо пешачку зону, зауставимо испуштање хемијског отпада у реку Грачанку&qуот;, каже Стојановић за ББЦ.

На опаску да су се досадашњи противкандидати Српске листе жалили на неравноправан третман и притисак на бираче, Стојановић каже да верује да су људи „огуглали на притиске&qуот;.

„Када вам политика постане претња, нећете добити позитиван одговор, већ револт са друге стране.

„Верујем да огромна већина људи неће прихватити такав однос, а ја желим да створим јединство до кога ћемо доћи кроз разговор, не кроз наметање мишљења и претње - људима је тога доста и, како год да се избори заврше, убеђен сам да ће се овде десити велике промене.&qуот;

Његова противкандидаткиња, докторка стоматологије Љиљана Шубарић најпре је одговорила на позив ББЦ и рекла да ће се јавити, да би затим престала да одговара на поруке и позиве.

У три од четири општине на северу Косова, Српска листа имаће по једног противкандидата за председника општине из албанских партија, док ће у Клокоту, Звечану, Зубином Потоку, Партешу и Штрпцу бити и кандидата других српских листа или независних кандидата.

У Ранилугу је на гласачком листићу само једно име - Катарине Ристић-Илић из Српске листе.

Кандидати Српске листе надмећу се и у општинама Ново Брдо и Обилић.

Тринаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.15.2021)