Неостварена жеља Марка Живића била је да се оствари у улози оца; осмехом је увек побеђивао тугу

Оставио је неизбрисив траг у позоришту, на телевизији, филмовима и серијама. Пријатељи и колеге га описују као свестраног, образованог, духовитог, али пре свега - доброг и поштеног човека. "Осмехом побеђујем тугу", тако је у једном интервјуу рекао Марко Живић и додао да је осмехом служи против бола и туге, као и да улепша животе својих ближњих. За себе је говорио да је локал-патриота и да му је Крушевац, у ком се родио 4. априла 1972. године, одувек био