Marguerite Duras: Samoća pisanja

Samoća pisanja je samoća bez koje se pisanje ne događa ili se raspršuje, jer je ostalo bez krvi od traganja za time šta da piše. Gubi krv, njegov autor ga više ne priznaje. A pre svega nikada ne treba da bude diktirano nekoj sekretarici, ma koliko umešna ona bila, i nikada u toj fazi ne treba da bude dato na čitanje nekom izdavaču. Uvek je potrebno da kod osobe koja piše knjige postoji odvojenost od drugih ljudi. To je jedinstvena samoća. To je samoća autora,