Ko se boji Boga još?

Ima tako nekih rečenica koje se urežu u sećanje, kao da ih je vajar uklesao gvozdenim dletom u mermer. Sakriju se u nekom mračnom ćošku svesti, pa odatle svako malo iskoče na svetlost dana. Takva skočimisao je, na primer, jedna rečenica iz “Izvora totalitarizma” Hane Arent: “Možda se moderne mase ni po čemu toliko ne razlikuju od masa ranijih vekova koliko po gubitku vere u Strašni sud: najgori su izgubili strah, a najbolji nadu”. Ako Arent tvrdi da je baš to