Ivan Bunjin: Gavran

Moj otac je ličio na gavrana. To mi je palo na pamet još kad sam bio dete: video sam jednom u „Njivi” sliku – nekakvu stenu i na njoj Napoleona s njegovim belim trbuščićem i čakširama od jelenske kože, u crnim kratkim čizmicama, i najedanput sam se zasmejao od radosti setivši se slika Bogdanova u „Polarnim putovanjima”, – tako mi se učinio Napoleon sličan pingvinu, a zatim sam tužno pomislio: a tata liči na gavrana… Otac je u našem gubernijskom gradu zauzimao vrlo