Šaban Šarenkapić: Usud drukčijosti

Majka je moja Saladina godinama radila U gradskom klozetu uporno čučeći Na hoklici uz mene Ni blizu ni daleko od nužničkih kabina Otad iz svijesti svoje ne mogu da izbijem Ponor prvenog stida pred nemarnim Skarednicima koji Nad nama razgolićeni Neomivenom rukom na dlan majkin Spuštaju sitnež nadoknadnu Za ovozemaljsko olakšanje Bliža bolu ovo kažem sada pošto U grozama služinstva Stasah – Još za mladih dana Ja sopstveni i nikom dani Urekoh život zgadom prema muškom