“А не знаш Лили Марлен?”: Амерички дани Томе Здравковића и тријумфални повратак
Недељник 29.10.2021 | Марко Прелевић
сцреенсхот/ртв Не би такав ритам, ту боемштину, посебно уз тугу коју му је редовно сервирао, издржао ниједан организам: средином седамдесетих година, иако тек у четвртој деценији, Тома Здравковић почео је да осећа прве последице свог живота, а његов је живот био масовна појава.
Када већ није имао среће да га прихвати цела Југославија онако како је желео – а сваки музичар, сваки уметник жели да буде популаран, сујетна је то професија, само што неко то боље, а неко мало лошије крије – почео је да пева и зарађује у дијаспори. Прва генерација југословенских гастарбајтера већ се била одомаћила у Западној Европи толико да је почела да јој недостаје домовина, а певачи су били најчешћа, углавном и једина веза која је у крвоток убацивала ритмове
