С Лином Вентуром у мраку параћинског биоскопа „Авала“: Совуљагин хук
РТС 29.10.2021
Филмови на чијим шпицама се појављује име Жозеа Ђованија су као добар блуз. Говоре нешто о усамљености и издаји, о крхкости људског материјала, о залудности одметништва, о трагичном бегу од слободе, о необичном поимању части и оданости. Када се на крају филма појави француска реч „ФИН“ и кад се светла у биоскопској сали упале, илузија још увек траје. Омађијани гледалац узима непостојећи шешир, облачи нестварни кишни мантил и излази у ноћ да као Лино Вентура потражи издајице и ситне душе и да им јебе
Велики сам љубитељ француских гангстерских филмова из 60-их и 70-их година прошлог века. Била је то љубав на први поглед. Чим сам на прљавом платну параћинског биоскопа „Авала", украшеног траговима нечијих ципела, угледао - у филму Звер је пуштена - незаборавну фацу Лина Вентуре, постао сам фан. У том узрасту нисам разумевао психолошке и егзистенцијалне конотације испричаних прича. Било је, међутим, довољно акције, мувања и занимљивих глумаца да ствар
