Корона вирус и климатске промене: Историјски договор лидера Г20 о глобалном корпоративном порезу
Групу Г20 чине представници 19 држава и Европске уније. А управо земље из Г20 су одговорне за око 80 одсто укупних емисија угљен-диоксида.
Лидери 20 индустријски најразвијенијих земаља света и земаља у развоју једногласно су данас подржали глобалну минималну корпоративну пореску стопу од 15 одсто.
Министри финансија Групе Г20 неколико месеци раније договорили су минимални порез од 15 одсто и очекивало се његово формално одобрење на данашњем самиту у Риму.
Америчка министарка финансија Џенет Јелен оценила је да ће споразум о новим међународним пореским правилима, са минималним глобалним порезом, „прекинути штетну трку до дна у опорезивању предузећа.''
Успостављањем, по први пут у историји, глобалног пореза коначно ћемо изједначити услове за све америчке раднике и пореске обвезнике, заједно са остатком света, рекао је председник САД Џозеф Бајден.
Ово је први пут да се лидери групе Г20 састају уживо откако је почела пандемија.
Ипак, председници Кине и Русије, Си Ђинпинг и Владимир Путин нису допутовали у Рим, већ су се обратили путем видео линка.
- Да ли је Русија заиста одговорна за гасну кризу у Европи
- Новчана помоћ од 100 евра и у Француској
- Ударац на супербогаташе и пореске рајеве - да ли је могућ праведнији систем
Преговори су организовани усред све озбиљнијих упозорења о неопходности смањења емисије штетних гасова.
Групу Г20 чине представници 19 држава и Европске уније.
А управо земље из Г20 су одговорне за око 80 одсто укупних емисија угљен-диоксида.
Марио Драги, италијански премијер, отворио је дводневни самит рекавши да „самостално делање никако није опција&qуот;.
„Морамо да чинимо све да превазиђемо разлике&qуот;, поручио је Драги.
Састанак у Риму могао би да одреди и тон и правац предстојеће ЦОП26 самита о климатским променама у Глазгову.
Очигледно је да и даље постоје јасна неслагања земаља око тога шта би која од њих требало да уради у борби против климатских промена.
„Мултилатерално деловање је најбољи одговор на проблеме са којима се данас суочавамо.
На много начина, то је најбољи могући одговор&qуот;, јасан је био Драги.
Борис Џонсон, британски премијер, рекао је за ББЦ да су климатске промене „највећа претња човечанству.&qуот;
„Оне представљају опасност да ће цивилизација кренути да иде уназад&qуот;, истакао је Џонсон.
- Крах берзе и Велика депресија - „мајка свих криза&qуот;
- Зашто богаташи купују малтешке пасоше
- Кратак водич кроз пореске рајеве и офшор компаније
Ипак, он је признао да ни самит Г20 ни ЦОП26 неће зауставити глобално загревање, али је додао да би ако буду донете праве мере, могли да ограниче раст температуре на планети.
Према наводима Ројтерс агенције, сачињен је нацрт документа у којем се истиче обећање групе Г20 да ће радити на ограничењу раста температуре на 1,5 степени.
„За то ће бити потребне разумни и учинковити потези свих држава&qуот;, наводи се у нацрту.
У документу се истиче да је потребно да развијене државе пронађу 100 милијарди долара годишње, из приватних и јавних извора и да тим новцем помогну мање развијеним земљама у борби против климатских промена.
Тако обећање су први пут најразвијеније земље дале 2009, али га нису испуниле до данас.
Анализа
Џејмс Лендејл, дописник из области дипломатије
Последњих неколико година бројне земље су покушавале да постану лидери.
Производиле су сопствене вакцине, успостављале трговинска ограничења и стављале привредни раст као приоритет у односу на климатску кризу.
Порука Марија Драгија је да то мора да престане.
Италијански премијер каже да лидери Г20 желе да успоре глобално загревање, спрече неједнакост у расподели вакцина и донесу свету привредни опоравак.
Зато морају да почну да размишљају у правцу мултилатерализма.
А то не значи само да дођу на самит.
Понекад то подразумева да се глобални интереси ставе изнад националних.
То је велики изазов јер може политичарима да однесе гласове.
За сада ниједан од светских лидера не делује да је спреман да уради тако нешто.
Шта су још теме самита?
КОВИД: Неједнака расподела вакцина је прва што лидерима многих држава пада на памет.
Марио Драги, италијански премијер, рекао је да „морално неприхватљива&qуот; чињеница да је само три одсто од укупно шест милијарди издатих доза вакцине стигло у најсиромашније земље.
Он је позвао остале државнике „да заједно ураде све што је могуће да се вакцинише 70 одсто светског становништва до половине следеће године.&qуот;
ПОРЕЗ: Очекује се да светски лидери подрже глобалну минималну корпоративну пореску стопу од најмање 15 одсто. Такав предлог већ је подржало 140 земаља.
У нацрту документа позива се да она буде уведене током 2023. Наводно, постоји шири начелни договор земаља.
ИРАН: Џо Бајден, амерички председник, требало би да се састане са Борисом Џонсоном, британским премијером са идејом да се оживи нуклеарни споразум са Ираном.
Планирани су и Бајденови састанци са Емануелом Макроном, председником Француске и Ангелом Меркел, одлазећом немачком канцеларком. Нови разговори са Техераном требало би да почну следећег месеца.
Погледајте видео: Како настаје колективни имунитет
- ШТА СУ СИМПТОМИ? Кратак водич
- МЕРЕ ЗАШТИТЕ: Како прати руке
- КОЛИКА ЈЕ СМРТНОСТ? Сазнајте више
- КАКО И ГДЕ МОГУ ДА СЕ ТЕСТИРАМ: Различити тестови
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.
(ББЦ Невс, 10.30.2021)
