Исповест биљане крстић: Маштала сам да постанем машиновођа и возим возове! Поносна сам на певање с Балашевићем и Бором Чорбом
Курир 31.10.2021
Захваљујући њеном гласу традиционална српска песма остаће забележена и у наредним вековима. Група у којој је она водећи глас данас је својеврсна културна институција, етно-састав који свету показује да се у Србији певају и неке друге песме
Прве слике из детињства често су ми данас у сновима: железничка капа, фењер, пиштаљка, црвена заставица, посебно воз, дочекујем га и испраћам с татом, а "возови, као време и плима, не заустављају се ни за кога", како је то записао Жил Верн. Рођена сам 9. новембра 1955. године у Нишу. Живели смо у улицама Расадник и Железничкој колонији. Били смо велика и срећна породица. Три рођене сестре: Мира, Иванка, Вера, мама Роксанда и тата Веља, бака, татина мајка
