Економист: Балканска трка у наоружању

Потрошња Србије за одбрану скочила је у протеклих шест година за око 70 одсто на 1,4 милијарде долара годишње, пише лондонски Економист (Ецономист) уз констатацију да остале бивше југословенске републике брину што се српска војска диже из пепела.

Под насловом "Балканска трка у наоружању" недељник у новом броју пише да су Русија и Белорусија дале Србији десет авиона МиГ-29, а Русија јој је дала 30 тенкова и оклопних транспортера и продала систем противваздушне одбране.

Такође, наводи се да је Србија купила кинеске оклопне дронове, руске хеликоптере и француски ракетни систем земља-ваздух и да је министар одбране овог месеца најавио да се преговара о куповини транспортних авиона и хеликоптера од Ербаса.

Прошлог месеца стигла је и вест да се разговара са Израелом о противтенковским пројектилима. На списку за куповину могу се наћи и турске беспилотне летелице, које су коришћене у Нагорно-Карабаху, додаје аутор Тим Џуда.

Џуда пише да је после југословенских ратова 1990-их војни капацитет Србије опао, али је 2014. влада одлучила да се поново наоружа.

Руска интервенција у Украјини показала је да ера конвенционалног ратовања у Европи није завршена а поплаве у Србији те године биле су "позив за буђење" јер се, како је рекао Данијел Сантер из Балканске безбедносне мреже, открило да земља једва има хеликоптере за мисије трагања и спасавања.

Џуда подсећа да је Хрватска 2015, такође обнављајући своје оружане снаге, затражила од Америке да јој испоручи ракете које би, ако буду испаљене на Србију, могле да дођу дубоко у унутрашњост земље.

Модерној држави је потребна модерна војска, рекао је (председник Србије Алекснадар) Вучић. Србија троши више у апсолутном износу него раније, али се њена потрошња за одбрану као учешће у БДП-у кретала око два одсто од 2005. У поређењу са Бугарском, Мађарском или Румунијом, то је "кикирики", каже Вучић.

Али Срби нису били у рату са Бугарском, Мађарском или Румунијом деведесетих година. Ратовали су са суседима који сада имају мањи војни буџет. Србија надмашује Албанију, Босну, Црну Гору, Косово и Северну Македонију заједно. Она такође надмашује Хрватску, која купује француске авионе како би обновила своје скоро непостојеће ваздухопловне капацитете, наводи се у тексту.

Џуда оцењује да никоме не би сметало да Србија само модернизује своје оружане снаге и да је контекст то што активира аларме.

Босна је поново у политичким превирањима, а Милорад Додик, лидер босанских Срба, сугерисао је 14. октобра да ће Русија, уколико се његов део Босне отцепи и уследи насиље, ускочити у одбрану. Таблоиди под контролом српске владе стално проглашавају да је рат са косовским Албанцима или Хрватима неизбежан. У октобру, након сукоба косовских Срба и косовске полиције, маштовити српски таблоиди повезали су присуство британских трупа Гурка са насиљем, наводи Џуда.

Истовремено, додаје аутор, националисти, укључујући и српског министра одбране говоре о стварању "српског света", док многи на Косову, у Црној Гори и у Босни страхују да је то шифра за Велику Србију која би их могла прогутати. Вучић то одбацује као "пропаганду" и каже да све комшије знају да додатно наоружавање "није против њих".

Вук Вуксановић, истраживач Београдског центра за безбедносну политику, оцењује да је стварни значај додатног наоружавања Србије политички, а не војни.

Претенциозни послови с оружјем импресионирају Вучићеве присталице који обично високо цене оружане снаге. Али Србија је уствари окружена НАТО земљама. С великим савезом који штити њене мале суседе, мало је вероватно да ће Србија послати своје војнике у акцију у догледној будућности. Србија, заправо, има одличне, иако дискретне, односе са НАТО док Америка обучава њене војнике.

Имати јаку војску значи да се велике силе према вама односе с поштовањем. А ако би се, 'не дај Боже', регионални статус кво урушио, онда ће наши хипотетички противници, ако можемо да нанесемо штету, можда бити сусретљивији према нама за преговарачким столом, каже Вукасановић.   //

(Бета, 01.11.2021)