Пише Дејан Жујовић: Омерта – први део

Много причају, кажу. Чуди ме. Потичу из народа који ћути и када нико други не би ћутао. Што и да проговара? Добро му иде. Државни посао, сигурица за хлеб и млеко. Мала помоћ од мајке са села, некада физикалија за пљуге и пиво. Ма само вози… Нека други пева, није он луд. По цели дан луда забава са дебилима на телевизији боје улошка. Дронови, брзи аутомобили, километри аутопутева, безброј новоотворених фабрика. Идемо, брже, јаче, боље. Са одушевљеном фацом