Srbija, Ratko Mladić i mural: Mural osuđenog ratnog zločinca u Beogradu najpre uništen, pa ga ponovo napravili
Predstavnici nevladinih organizacija želeli su da uklone mural posvećen Mladiću, za šta postoji i dozvola komunalne policije, ali je Ministarstvo unutrašnjih poslova ocenilo da bi takva akcija moglo da dovede do narušavanja javnog reda i mira.
Na jednoj strani aktivisti i predstavnici nevladnih organizacija i građani, sa druge grupa desničara koja brani mural posvećen osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću u centru Beograda, a između kordoni policije u punoj opremi.
Atmosfera u centru glavnog grada Srbije u utorak uveče bila je napeta, nije bilo većih incidenata i fizičkih sukoba, ali jeste burnih verbalnih okršaja i vređanja.
Dan kasnije - slika je bila nešto drugačija, a na mural je bačena kofa kreča.
Tokom popodneva grupa mladića je došla da skine kreč i ponovo napravi mural Mladiću.
„Sigurna sam da će u narednim danima da bude još toga, da će građani da se osmele i da ćemo sigurno praviti još protesta", kaže za BBC Aida Ćorović, koja je u utorak gađala mural jajima, zbog čega je privedena.
- Da li policajac u Srbiji mora da vam pokaže legitimaciju
- Decenija od hapšenja Ratka Mladića
- Genocid u Srebrenici očima dece
Policija je saopštila da je u utorak uhapšeno šestoro ljudi zbog remećenja javnog reda i mira.
„Sačuvan je javni red i mir, slobodno se krećite gradom", kratko je rekao Aleksandar Vulin, ministar policije, koji se u utorak uveče pojavio na licu mesta, prenela je televizija N1.
U sredu se oglasio i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, rekavši da je bacanje kreča na mural „dokaz da ga policija nije branila".
On tvrdi da je policija štitila građane od međusobnog sukoba.
U sredu popodne, grupa mladića je prepravljala mural Mladiću na koji je prethodno bila bačena kofa kreča.
Predveče se okupilo još pristalica osuđenog ratnog zločinca, koji su ispred murala uzvikivali ime Ratka Mladića.
Predstavnici nevladinih organizacija želeli su da uklone mural posvećen Mladiću, za šta postoji i dozvola komunalne policije, ali je Ministarstvo unutrašnjih poslova ocenilo da bi takva akcija moglo da dovede do narušavanja javnog reda i mira.
Mladić, vojni komandant snaga bosanskih Srba u ratu protiv vojski bosanskih Hrvata i Bošnjaka od 1992. do 1995, osuđen je na doživotnu kaznu zatvora pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) za genocid u Srebrenici i ratne zločine.
https://twitter.com/bbcnasrpskom/status/1458184749097357312
Šta se dogodilo?
U utorak popodne, aktivistkinje Aida Ćorović i Jelena Jaćimović privedene su pošto su jajima gađale mural u beogradskom naselju Vračar, a puštene su posle nekoliko sati.
Grupa aktivista i građana okupila se potom u centru Beograda, na Trgu Nikole Pašića na skupu podrške odakle su se svi uputili na Vračar.
Ćorović je tada rekla da ti dešavanja oko murala ukazuju „pravo lice režima Aleksandra Vučića".
Reakcija Jelene Jaćimović i nje bila je, kaže, potpuno spontana i nisu mnogo razmišljale.
„To je bio simbolički čin, znamo da mural neće biti oštećen (jajima)", izjavila je za N1.
Ćorović za BBC na srpskom dan kasnije kaže da joj se policajci nisu predstavili, već su samo počeli da je vuku i da je mislila da se radi o navijačima koji će je odvući negde i pretući.
„Razmišljala sam samo kako da zaštitim zube - imam sve svoje zube, plašila sam se da ih ne polome", navodi.
Nevladina organizacija Inicijativa mladih za ljudska prava zakazala je za prethodno za utorak uklanjanje grafita Ratku Mladiću na Vračaru, ali je policija taj skup zabranila.
Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) tada je saopštilo da policija ne štiti mural, već javni red i mir i kontroliše sprovođenje zabrane okupljanja.
Međutim, pored aktivista, koji su želeli da unište mural, tamo se pojavilo i dvadesetak desničara, koji su želeli da mural odbrane.
Većih incidenata i fizičkih sukoba nije bilo, ali jeste verbalnih okršaja i vređanja.
Beogradska policija je u utorak kasno uveče saopštila da je ukupno privedeno, šestoro ljudi zbog „narušavanja javnog reda i mira u zoni nedozvoljenog javnog okupljanja."
„Pored Ćorović i Jaćimović, privedena je još jedna osoba koja je dala podršku aktivistima za ljudska prava, zatim dvojica navijača Partizana, D.K. i L.M, kod kojih su pretresom pronađeni nož i dva biber spreja, i Đ.P.", navodi se u saopštenju policije, a prenosi agencija Beta.
Ispred murala u centru Beograda ostala su razlupana jaja, ali i buket cveća.
Ćorović kaže da će u narednim danima sigurno biti još protesta zbog murala, ali da će vlast pokušati da „smiri tenziju i spusti loptu".
„Verovatno će pustiti da mural neko vreme bude uništen - dok ne prođe frka - posle će ga očistiti i nastaviti po starom", navodi.
O privođenju
„Držala sam se za banderu, pokušavala da se oduprem, da me ne odvuku", kaže Ćorović.
„Bila sam ubeđena da je reč o navijačima i stvarno sam mislila da će me uvući u haustor i prebiti", dodaje.
Kako kaže, potom je kod nje, da je smiri, došla Jelena Jaćimović, koju su takođe priveli.
„'Pusti', rekla je, policajci su.
„Pustila sam se, odveli su nas do nekoliko policajaca u uniformama i onda nas odgurali do sedećeg ćoška, na ugao sa Krunskom ulicom.
„Niko ni u jednom trenutku nije rekao 'ja sam inspektor taj i taj, ja sam policajac taj i taj'", dodaje.
U policijskom kombiju su, navodi, njih dve bile same i uopšte nisu znale gde ih vode.
Ubrzo su stigli u policijsku stanicu na Vračaru, gde se, kako kaže, sve „promenilo za 180 stepeni".
„Došao je mladi inspektor koji se izvinjavao.
„'Ja sam hteo da pođem kolima da vas dovezem, ne da idete maricom, vi to niste zaslužili, vi ste bivša poslanica, ne priliči policiji da vas ovako privodi', rekao je".
„'Apsolutno ne priliči, to je vaša bruka, moja nije', odgovorila sam".
Ćorović kaže da je u policijsku stanicu na Vračaru ušao i jedan momak, koji je viknuo: „Ratko Mladić, srpski junak!"
Svi ti događaji su, kako kaže, pokazali „pravo lice režima Aleksandra Vučića" i „stanja u policiji Aleksandra Vulina".
Nevladine organizacije: Hapšenje aktivistkinja je svrstavanje na stranu ratnih zločinaca
Grupa nevladinih organizacija okupljenih oko Platforme Tri slobode osudila je privođenje aktivistkinja za ljudska prava.
NVO su u saopštenju ocenile da hapšenje aktivistkinja i „svrstavanje na stranu osuđenih ratnih zločinaca pokazuje pravo opredeljenje vlasti u Srbiji".
Među potpisnicima su Centar za kulturnu dekontaminaciju, Fondacija Slavko Ćuruvija, Helsinški odbor za ljudska prava i Beogradski centar za ljudska prava.
Privođenje aktivistkinja osudili su i brojne druge NVO - među njima i Komitet pravnika za ljudska prava Jukom, Žene u crnom, Autonomni ženski centar, CRTA i Transparentnost Srbija.
Ko je Ratko Mladić i za šta je osuđen?
Mladić je bio vojni komandant snaga bosanskih Srba u ratu protiv vojski bosanskih Hrvata i Bošnjaka.
Suđenje pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) počelo je 2012. godine, a osuđen je 2017.
Prvostepena presuda je potvrđena 2021, a Mladić je dobio doživotnu kaznu zatvora.
Sud je utvrdio da je „značajno doprineo" genocidu u Srebrenici.
Mladić je proglašen krivim i za progon Bošnjaka i Hrvata na teritoriji Bosne, terorisanje stanovnika Sarajeva tokom opsade tog grada i držanje pripadnika mirovnih snaga UN kao taoce.
Oslobođen je po tački optužnice koja ga je teretila za genocid u šest drugih opština u Bosni tokom 1992. godine.
Mladić je bio je jedan od poslednjih osumnjičenih kome je suđeno pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju.
Pogledajte video o godišnjici hapšenja Mladića
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 11.10.2021)
