Мате Парлов и улице несретних покојника
Ал Јазеера 10.11.2021 | Бојан Тончић Извор: Ал Јазеера
Био је, једноставно, наш. Као Вера Николић, Мирослав Церар, браћа Борут и Дарјан Петрич, Плећаш, Ћосић, Капоња, Кинђе… Као сви које смо вољели и које је свако доживљавао на свој начин. И онда му битанга поклони улицу.
Какав човек, каква легенда, знали смо га одмалена, од њега смо учили, њиме се поносили, иако смо тек касније схватили шта нас је повезивало; на оном снимку са Олимпијаде у Минхену 1972. чује се Хеј Сло(а)вени, светли златна олимпијска медаља на грудима Мате Парлова, на лицу му понос, као да ће следећег тренутка да експлодира. Старији памте тај финални меч у којем је тукао Кубанца Жилберта Кариља, они нешто млађи сећају се дугогодишње шпице Спортског прегледа
