Građani Hrvatske ove zime neće značajnije osetiti energetsku krizu
Građani Hrvatske ove zime ne bi trebalo da osete probleme u snabdevanju gasom i strujom, niti da se suoče sa značajnijim poskupljenima i pored energetske krize u Evropi.Svi akteri hrvatskog gasnog tržišta više puta su ponovili da imaju obezbeđene dovoljne količine tog energenta i da bar do proleća neće biti poskupljenja, a slične poruke su stigle i iz Hrvatske elektroprivede (HEP), koja je najveći snabdevač električnom energijom u Hrvatskoj.
U nedavnom saopštenju za javnost HEP je istakao da iz sopstvene proizvodnje i ostalih izvora ima dovoljne količine električne energije za njihove kupce i da se cene za domaćinstva sigurno neće menjati u narednih nekoliko meseci.
Prema poslednjim podacima Evrostata za 2020. godinu, za hrvatska domaćinstva koja godišnje troše od 2.500 do 5.000 kilovat sati (KWh) prosečna cena struje iznosi 0,115 evra po kilovat satu ili 87 lipa, bez taksi i poreza.
Što se tiče cene prirodnog gasa za domaćinstva, ona je iznosila 3,9 evra za 100 KWh što Hrvatsku, prema Evrostatu, svrstava u grupu pet zemalja EU s najnižom cenom.
Ekonomski analitičar i bivši hrvatski ministar privrede Ljubo Jurčić ne očekuje da će hrvatski građani biti direktno pogođeni evropskom energetskog krizom.
"Ako se ne dogodi neka veća sila, neće biti nestašica niti povećanja cena…Cene gasa za građane su zaključane do aprila iduće godine, a to je i kritično razdoblje za građane", rekao je Jurčić za agenciju Beta.
Cenu gasa za domaćinstva reguliše Hrvatska energetska regulatorna agencija (HERA), a ona je već određena za razdoblje od 1. aprila 2021. do 31. marta 2022. Eventualna poskupljenja gasa moguća su tek od proleća, odnosno za iduću regulatornu godinu.
Za razliku od građana i velike većine poslovnih subjekata, kako upozorava Jurčić u problemima bi eventualno mogli da se nađu veliki potrošači koji nisu unapred dogovorili cenu gasa, pa sad moraju da ga kupuju po višestruko višim cenama.
"Što se tiče potrošačkih cena, direktnog udara za građane neće biti. U odnosnu na cene naftnih derivata, tu je zasad situacija u redu, jer je Vlada, sredinom oktobra na mesec dana ograničila cenu", objasnio je Jurčić.
On je rekao da će vlada, najverovatnije na još mesec dana produžiti ograničenje cena derivata, a onda će, ako cena nafte bude rasla, dogovarati klizne poreze.
Hrvatska, prema zvaničnim podacima, uvozi oko 30 odsto električne energije koju koristi i oko 60 odsto primarne energije (gas, nafta, ugalj), najviše iz Rusije dok deo gasa ide preko LNG terminala na Krku.
Jurčić je istakao da Hrvatska ima dosta hidroenergije, oko 30 odsto, i nuklearne oko 15 odsto, dok su ostalo termoelektrane na ugalj i gas.
Povodom 1.000 broja Beta Monitora, specijalizovanog ekonomskog biltena usmerenog na zemlje jugoistočne Evrope, Beta emituje seriju tekstova o energetici besplatno dostupnih na portalu www.beta.rs na srpskom i www.betabriefing.com na engleskom.//
(Beta, 12.11.2021)
