“Čuvajte mi Srbiju. A kakva je – i ne morate”: Sećanja na Slavišu Lekića i jedno lepše vreme srpskog novinarstva

Razveden. Imam ćerku, ona je moj kosmos; i oca, on je moj časni uzor. Amigo se zove mops koji me čuva kad nije kod prijateljica koje me vole, skoro kao njega. Imam visok pritisak, manjak glasnih žica i ostatke štitne žlezde. Nemam stan. U podstanarske kvadrate, koje menjam češće nego ovdašnji medijski serkl principe, redovno preseljavam nekoliko stotina knjiga, sto, radnu stolicu (uspomenu na Status, koji sam izdavao i uređivao ravno deset godina) i dve ogromne