Фискални савет: Дефицит предвиђен буџетом за 2022. годину превисок

Предложени буџет Србије за 2022. годину планиран је доста опрезно што наговештава да би фискална кретања у 2022. могла да буду боља од предвиђених, али иако фискални дефицит од три одсто бруто домаћег производа (БДП) представља корак у добром смеру, још је превисок, дугорочно није одржив и мораће да се смањује, оценио је данас Фискални савет.

"Предвиђени фискални дефицит у 2022. износи приближно 1,7 милијарди евра, односно три одсто БДП-а, што је мање од оствареног дефицита у 2020. години од 3,8 милијарди евра и планираног дефицита у 2021. години од 2,6 милијарди евра, али је и даље висок и није одржив и мораће да се смањује", навео је Фискални савет.

Додао је да би јавни приходи у 2022. могли бити приметно већи од планираних, нарочито узимајући у обзир последње убрзање инфлације, док су јавни расходи буџетирани прешироко, па лако могу да буду мањи од плана.

Таква кретања јавних прихода и расхода водила би, како се наводи, ка још пожељнијем, мањем фискалном дефициту од три одсто БДП-а у 2022. години.

Препорука Фискалног савета је да се та потенцијално боља фискална кретања искористе да се фискални дефицит већ у 2022. сведе на око милијарду евра, што је испод два одсто БДП-а, уместо да се током године уводе нови, тренутно непланирани расходи у буџет, што је била честа пракса у сличним ситуацијама у претходним годинама.

"Јавне финансије би се, дакле, већ током 2022. могле, уз минималне напоре увести у релативно мирне воде и ову прилику не би требало пропустити", истакао је Фискални савет.

Важан пропуст буџета за 2022. је, по оцени Фискалног савета то што њим нису предвиђена никаква решења, нити буџетска средства за проблеме које Србији доноси актуелна енергетска криза.

"'Србијагас' ће због раста набавне цене гаса готово извесно имати проблеме у пословању. Већ је најављено да се цене гаса за домаћинства и за гарантоване снабдеваче неће мењати, што онда 'Србијагас' води у губитак", навео је Фискални савет.

Додаје се да је питање у којој мери ће 'Србијагас' моћи да наплати скупљи гас испоручен градским топланама, а готово извесно је да повећане цене гаса неће моћи да плаћају она предузећа која нису била у стању да плаћају ни садашње, ниже цене гаса, попут МСК из Кикинде па се процењује да би губици те компаније због повећане набавне цена гаса могли да износе најмање 100 милиона евра.

Фискални савет је замерио и што буџетом нису планиране никакве нове антикризне мере за подршку привреди јер су мали и специфични делови привреде и даље под утицајем епидемиолошких мера, као угоститељство.

Могући фискални ризик могао би, по оцени Фискалног савета, бити и компанија Ер Србија која је у 2020. и 2021. години добијала буџетска средства, међутим, буџетска линија преко које се исплаћују средства за ову компанију није транспарентна, па није познато да ли ово предузеће представља фискални ризик или је Влада буџетом, већ планирала неке издатке за Ер Србију и у 2022. години.

"Најважнији појединачни елементи буџета дефинисани су, углавном фискално одговорно и економски добро. Детаљнији садржај предложеног буџета показује да су квантитативни циљеви за већину најважнијих буџетских ставки углавном исправно одмерени. Пензије и плате у јавном сектору, које представљају убедљиво највећи буџетски издатак, остале су под контролом", навео је Фискални савет.

Истиче се да повећање пензија од 5,5 одсто дефинисано објективном 'швајцарском' формулом што је економски начелно у реду, мада постоји простор да се током 2022. додатно унапреде одређени елементи те формуле, а предвиђени раст плата у јавном сектору који у просеку износи 7,3 одсто у складу је са очекиваним привредним растом и стога је одржив с буџетског становишта, али је и даље, нажалост, резултат дискреционих одлука Владе, а не системског оквира за зараде у јавном сектору.

Издвајања државе за изградњу инфраструктуре у 2022. задржана су, како је наведено "на добром, веома високом нивоу".

Важно је, како је оценио Фискални савет, поменути и то да се и у 2022. наставља с добром праксом постепеног фискалног растерећења зарада јер је предвиђено смањење стопе пензијских доприноса за 0,5 процентних поена.

Предложени буџет, међутим, пати, како је наведено и од одређених квалитативних слабости које се углавном понављају из претходних година јер је недовољна транспарентност расхода Канцеларије за јавна улагања, поједини делови субвенција, нето буџетске позајмице и безбедносни сектор.

"Остао је споран и ад-хок принцип одређивања укупног повећања зарада у општој држави уз различита повећања по појединачним секторима, а уз то, буџетом се игнорише проблем мањка запослених у појединим деловима опште државе. Део социјалне политике и даље се води преко економски неефикасних и неселективних давања свим пензионерима, а реч је о планираној подели по 20.000 динара, не узимајући у обзир њихово материјално стање, нити то да је финансијска помоћ можда потребнија неким другим социјално угроженијим групама", оценио је Фискални савет.

Просечна инфлација у 2022. биће, по оцени Фискалног савета, осетно већа од оне која је коришћена приликом израде буџета што ће имати утицај на веће јавне приходе. За разлику од пензија, индексација плата у јавном сектору није, како је наведено, системски дефинисана на економски објективан начин због чега се њихово повећање сваке године дефинише на основу дискреционих одлука Владе.

Систем селекције и праћења инфраструктурних пројеката у Србији није, по оцени Фискалног савета, добро уређен јер до пре неколико година питања селекције инвестиционих пројеката није било једнако важно као сад, пошто су се за јавне инвестиције издвајала релативно мало средстава, међутим будући да су издвајања вишеструко увећана добра селекција постаје једно од кључних питања јавних финансија.

"Као илустрација овог проблема може послужити податак да су буџетом за 2022. релативно велика средства опредељена за изградњу Националног стадиона, а да није јавно показана његова економска исплативост", навео је Фискални савет.

Истиче се да су у исто време, јавне инвестиције у здравство и образовање у 2022. умањене у односу на 2021.

док су улагања у изградњу комуналне инфраструктуре и смањење еколошког загађења тек минимално повећана.

По оцени Фискалног савета социјална политика се и у 2022. једним делом спроводи и преко неселективних давања великим групама становника, што је "пракса с којом се мора престати".

Предложени буџет, највероватније је, како је наведено, привремен пошто Србију током 2022. очекују парламентарни избори након којих по правилу следи ребаланс буџета.

"Нова Влада ће имати два важна задатка, први и нешто лакши је да се настави са вођењем одговорне фискалне политике и уравнотежавањем буџета, што би могло добрим делом да се спроводе већ током 2022. годин, а други, тежи задатак је да реформише и уреди важне делове јавних финансија, пре свега систем зарада и запослености у јавном сектору, систем социјалне заштите, порески систем, процедуре за спровођење јавних инвестиција, да повећа транспарентност буџета и јавних политика", оценио је Фискални савет.//

(Бета, 22.11.2021)