Србија, Устав и правосуђе: Расписан референдум о промени највишег правног акта - на гласање 16. јануара

Председник Скупштине Ивица Дачић расписао је за 16. јануар 2022. референдум на којем ће бирачи одлучивати о промени Устава у делу који се односи на правосуђе.

Одлука је донесена после седнице парламента на којој су посланици изгласали су Предлог Акта о промени Устава Србије, Предлог Уставног закона за спровођење тог Акта и Предлог одлуке о расписивању референдума ради потврђивања Акта о промени Устава чије усвајање омогућава промене Устава у делу који се тиче правосуђа.

Како би се правосуђе ускладило са европским законодавством, Влада је претходно предложила да се промени начин на који се судије и тужиоци бирају, а Скупштина то усвојила двотрећинском већином 7. јуна.

Да је промена Устава у овој области предуслов за даљу реформу правног система, али и побољшање правне сигурности грађана, каже министарка правде Маја Поповић.

„Непристрасно, одговорно и ефикасно правосуђе је у интересу грађана&qуот;, наводи министарка, која се нада да ће они изразити подршку промени Устава на референдуму.

• Зашто Србија мења Устав
• Одлуке у рукама грађана: Како ће од сада изгледати референдум у Србији
• Скоро два милиона предмета чека пресуду у Србији

Дан раније, 29. новембра, ресорни одбор утврдио је референдумско питање које ће да гласи: „Да ли сте за потврђивање акта о промени Устава Републике Србије?&qуот;.

Расписивању референдума претходиле су измене Закона о референдуму 25. новембра, када је укинут цензус, односно правило да је неопходно да 50 одсто уписаних бирача изађе на гласање.

Сада ће бити довољна већина укупног броја грађана који буду изашли на гласање како би референдум био успешан.

Због чега Србија сада мења Устав?

Србија је тринаест пута мењала Устав у модерној историји.

Последњи пут је промењен 2006. године.

Разлог је био разилазак Србије и Црне Горе.

Сада је повод прокламована жеља Србије да приступи Европској унији (ЕУ), а да би то учинила, српско законодавство мора да се усклади са европским.

Процес тзв. скрининга, односно провере припремљености државе кандидата за чланство у ЕУ, показао је још 2014. године да је правосуђе на удару притисака, посебно законодавне и извршне власти.

Усвојен је Акциони план за Поглавље 23 (Правосуђе и основна права).

Јована Спремо, саветница за питања ЕУ интеграција у Комитету правника за људска права (ЈУКОМ), раније је изјавила за ББЦ на српском да је повод за измену и прилагођавање друштвено-политичким околностима.

Чак из саме Владе, у предлогу за промену Устава, признају да постоје проблеми код одредаба које нормирају судове и јавна тужилаштва, као што су несистематичност и недоследност.

Измене су потребне ради побољшања приступа правди грађана, без обзира на договоре у процесу приступања ЕУ, наводи Спремо.

После много одлагања, средином априла 2021. године, Одбор Скупштине Србије за уставна питања и законодавство покренуо је процес за промену Устава у делу који се односи на избор судија.

Премијерка Србије Ана Брнабић рекла је да је Влада добила одобрење Венецијанске комисије за предложене амандмане за промену Устава.

Венецијанска комисија је претходно, непосредно по усвајању данашњег Устава, у марту 2007. године исказала забринутост због „претеране улоге парламента приликом именовања у правосуђу&qуот; и предвидела да ће морати доћи до измена у Уставу.

• Зашто је важна подела власти у 100 и 500 речи
• Скоро два милиона предмета чека пресуду у Србији
• Зашто нам је одлазак на суд „тиха патња“

Устав кроз историју

Последња промена Устава из 2006. године била је тринаеста по реду у модерној историји Србије.

Први је био Сретењски устав из 1835.

Србија је, како наводи ЈУКОМ, укупно променила:

• три устава као вазална држава;
• четири као независна држава;
• два у време Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевине Југославије;
• четири као чланица Федеративне Народне Републике Југославије, Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, Савезне Републике Југославије и Државне заједнице Србија и Црна Гора;

Рок важења је у просеку био нешто краћи од 14 година.

Најдуже је на снази био Турски устав из 1838, чак 31 годину.

Када су грађани Србије ишли на референдуме?

У новијој историји Србије, од увођења вишестраначја није било много референдума - укупно шест.

Од тога три успешна и ниједан на предлог грађана.

Све их је по правилу иницирала власт.

Референдуми из 1990. и 2006. били су организовани ради промене устава.

Током 1992. су одржана чак три неуспешна референдума о уставним амандманима и државним симболима - на једном од њих предложено је да „Марш на Дрину&qуот; постане државна химна.

Можда је најпознатији референдум из 1998. године који је послужио да се „скине&qуот; одговорност са представника режима Слободана Милошевића за политичку одлуку пред бомбардовање, наводи истраживачки тим невладине организације ЦРТА.

Тада су грађани одговарали на питање о учешћу страних представника у „решавању проблема на Косову и Метохији&qуот;, фигуративно названих у јавности као „страна чизма&qуот; на Косову.

На последњем, пре 13 година, први пут је на биралишта изашао чак и патријарх Павле.

Гласање је трајало два дана и тада је донет такозвани митровдански Устав.

---

Погледајте видео о протестима у Србији у новембру 2021.

---

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.30.2021)