Simone de Beauvoir: Tuđa krv

„Nećeš valjda tek tako otići!“ „Zašto da ne?“ Pogled joj je kružio po sobi i zaustavio se na mom licu s nekom vrstom čuđenja: “Ti nemaš pojma šta sam ja sve proživljavala u ovih mjesec dana, ti to ne možeš ni shvatiti. To je bilo… to je bilo užasno.” „Bit će kako ti odlučiš“, rekoh. Da se nisam suzdržavao, suze bi mi krenule na oči; nije bilo na meni da plačem. „Radije bih da te više nikada ne vidim“, reče ona. Pokušala se nasmiješiti: „Zbogom.“ To se činilo