Svi su mrtvaci pijani

Svi su mrtvaci pijani od stare i prljave kiše Na čudnom groblju Lofotena. Časovnik jugovine otkucava u daljini U srcu ubogih kovčega Lofotena. I zbog rupa koje je izdubilo crno proleće Tamo gavrane goji ljudska plot studena; I zbog mršavog vetra što s dečjim glasom doleće Blag je san mrtvacima Lofotena. Vrlo je verovatno da neću videti nikad Ni more ni grobove Lofotena. Pa ipak mi se čini u dubini kao da volim Tu daleku tačku zemlje i sva paćenja njena. Vi nestali,