Лука Станисављев: Са мртвима је нешто живље

У килавој нужности за одобравањем, туробном сивилу безличне размаглине, загађеном екосистему прожетом зебњивим набојем сужањске стрепње од ишчекивања, будућности, магновења у које се клецав корак не усуђује да ступи, од неизвесности утрнуо. Међу експонатима, у којима се успешно може огледати и празна чаура каквог несрећног инсекта – чији излаз није био добровољан, чека се ехо, ни због чега другог, до да би се могло изнова говорити, да се пред светом објеката