Здравље и алкохол: Да ли је и пијуцкање алкохолних пића заправо лоше по вас
Студије се већ дуго баве позитивним и негативним аспектима редовног пијуцкања. Да ли често помињане позитивне стране заиста пију воду?
Они међу нама који уживају у повременој чаши пива или вина верују да тиме сопственом телу чине услугу.
Медији и становништво сваку студију у којој се помиње да вам чаша-две могу уштедети посету лекару дочекују с непримереним ентузијазмом.
Али уопште није лако установити да ли умерено конзумирање алкохола доприноси вашем здрављу.
Једну од раних студија која разматра везу између конзумирања алкохола и здравља спровео је покојни, славни Арчи Кокран, кум медицине засноване на доказима.
Кокран је 1979. године са двоје колега покушао да открије шта стоји иза различитих статистика о смрти услед срчаних обољења у 18 развијених земаља, међу којима су САД, Велика Британија и Аустралија.
- Немачки суд одлучио - мамурлук је болест
- Дан за даном у борби против алкохолизма
- Алкохол и вакцине против корона вируса - шта кажу стручњаци
Њихове анализе показале су јасну и значајну везу уноса алкохола - посебно вина - и смањења броја случајева исхемијских болести срца (срчаних обољења узрокованих масним наслагама унутар крвних судова који снабдевају срце).
Наводећи раније студије у којима је откривена веза уноса алкохола и смањења броја смрти услед срчаног удара, Кокран и колеге су закључили да су ароматични и неки други састојци алкохола - у новије време се претпоставља да су то антиоксиданси, попут полифенола биљног порекла - највероватније заслужни за позитиван учинак.
У духу медицине засноване на доказима, желели су да експериментално приступе том питању.
Напијање испитаника можда јесте забавно, али највероватније неће открити хроничне бенефите по здравље за које се претпоставља да је заслужан алкохол.
Стога је већина истраживања у вези с алкохолом и његовим лошим и добрим утицајем на здравље попримала облик дуготрајних студија становништва.
Научници су 1986. испитали групу од више од 50.000 мушкараца лекара у САД, а у вези с њиховим навикама у погледу уноса хране и пића, њиховом историјом болести и здравственим стањем у периоду од две године.
Открили су да су лекари, што су више пили, имали мање шансе за развој исхемијских болести срца, ма каква им била исхрана.
- Украјинске власти заплениле ликер из Чернобиља
- Корона их отрезнила - безалкохолна пића све траженија
- Зашто комарци чешће нападају када пијете алкохол
У другој обимној студији, објављеној 2000, такође спроведеној на мушкарцима лекарима, установљена је веза у облику латиничног слова „У&qуот; између умерене конзумације алкохола и - у овом случају - смрти, а не исхемијске болести срца.
Испитаници који су пили једно стандардно пиће дневно имали су мање шансе да умру током те студије, која је трајала пет и по година, од оних који су пиће пили мање од једном недељно или оних који су пили више од једног пића дневно.
То је говорило да постоји „златна средина&qуот; у конзумацији алкохола, здрава, умерена количина између оне премале и превелике, количина при којој добробит по кардиоваскуларно здравље умањује ризик од смрти од било ког узрока.
Али да ли је алкохол сам по себи доприносио томе или је само указивао на свеукупно здраво понашање?
Да ли су они који умерено пију уједно и они који редовно вежбају, имају уравнотежену исхрану и укупно узев се брину о себи?
- „Одустала сам од школе како бих бринула о мајци алкохоличарки“
- Највећа флаша вискија на свету продата за 18.000 евра
У још једном истраживању 2005. године међу медицинским радницима учествовало је 32.000 жена и 18.000 мушкараца.
Циљ је био да се одговори на ово питање, проучавањем начина на који конзумирање алкохола утиче не само на развој болести срца, већ и на физиологију испитаника.
Људи који су пили једну до две чаше алкохола три до четири пута недељно имали су мањи ризик од развоја болести срца.
Научници претпоставили да би за то могао бити заслужан позитиван утицај алкохола на ХДЛ холестерол - „добри&qуот; холестерол - као и на хемоглобин А1ц (маркер за ризик од дијабетеса) и фибриноген, агенс који потпомаже згрушавање крви.
Та три фактора играју важну улогу у „метаболичком синдрому&qуот;, тј. скупу аномалија које често претходе кардиоваскуларном обољењу или дијабетесу.
И у другим студијама постоје назнаке да алкохол побољшава равнотежу тих фактора, што указује на могуће постојање механизма путем ког умерено конзумирање алкохола побољшава ваше здравље.
Неке друге студије су овај благотворан утицај алкохола прошириле на исхемијски мождани удар (који узрокује крвни угрушак у мозгу), као и смрт уопште.
Али пре него што похитате и препишете себи неколико флаша недељно - зарад вашег здравља, наравно - можда би ваљало да наставите ово да читате.
Да ли апстинентима заиста смрт прети више него онима који попију једно или два алкохолна пића на дан?
Ствари нису баш тако црно-беле.
Тим научника је 2006. године помно проучио концепт тих студија.
Њихова метаанализа показала је крупну грешку у начину на који су они који пију - или апстиненти - класификовани: у многим од тих студија, у апстиненте су убројене особе које су смањиле унос или престале да пију због проблема са здрављем или старости.
Због тога су они који не пију потенцијално деловали као далеко мање здрава група од опште популације.
Важно је напоменути да у студијама без ове погрешне класификације није установљен мањи проценат болести срца или смрти међу умереним конзументима алкохола.
И други научници су детаљно истражили „хипотезу о погрешној класификацији&qуот;, што је, између осталог, довело до објављивања опсежне студије становништва Уједињеног Краљевства 2015. године.
Она показује да, ако напросто упоредите конзумацију алкохола са здравственим стањем, добијете јасан резултат да умерено конзумирање алкохола позитивно утиче на здравље.
Али ако из апстинентске групе изузмете бивше конзументе алкохола, онда тај позитиван утицај није баш тако сјајан - заправо, практично се губи.
Други тим научника је упоредо проучавао особе чије тело није у стању да успешно обради алкохол - стога су то особе које генерално не пију алкохол - и открио је да су они са таквим генетским маркером бољег кардиоваскуларног здравља, те да имају мањи ризик од исхемијске болести срца од оних који такав маркер немају.
А сад, заиста лоше вести.
Какав год утицај алкохол имао - или немао - на ризик од болести срца, он свеједно може да убрза вашу смрт на бројне друге начине.
Светска здравствена организација је 2014. године известила да конзумирање алкохола може да увећа ризик од депресије и анксиозности, од цирозе јетре, панкреатитиса, самоубиства, насиља и случајних повреда.
Између четири и 30 одсто смрти услед рака широм света може се приписати конзумирању алкохола (за онај најчешћи, рак дојке, проценат износи осам одсто).
Важно је рећи да чак и умерено конзумирање са собом носи увећан ризик: само једна чаша дневно увећава ризик од рака дојке за четири одсто, док обилато конзумирање може да увећа тај ризик за 40-50 одсто.
Обилато конзумирање ослабљује имуни систем, те се, стога, доводи у везу са упалом плућа и туберкулозом.
Такође, оно подстиче ризично сексуално понашање, што увећава шансу за преношење полно преносивих инфекција ка што је ХИВ.
А конзумирање алкохола током трудноће може да оштети фетус, те доведе до Феталног алкохолног синдрома.
Укупно постоји више од 200 болести и повреда које се могу довести у везу са конзумирањем алкохола, међу којима је 20 оних које узрокује једино алкохол.
Међутим, претпоставка да умерено конзумирање алкохола може да допринесе вашем здрављу није сасвим нестала, па чак и организације посвећене борби против проблема узрокованих њим невољно тврде да мале количине могу показати заштитне ефекте против болести срца и неких видова можданог удара.
Збуњени сте?
Нисте једини.
Можда је најбољи закључак о томе на који начин алкохол утиче на здравље понудила критичка анализа објављена почетком 2013.
Њен аутор је закључио да су докази о штетним последицама алкохола чврсти, а да постоји мноштво разлога због којих доказе о позитивном дејству алкохола треба узети са прстохватом соли - али не и са кришком лимуна!
Напомена
Целокупан садржај овог чланка нуди само опште информације и не представља замену за медицински савет вашег лекара или било ког другог медицинског професионалца.
ББЦ није одговоран за било какву дијагнозу постављену на основу садржаја са овог сајта.
ББЦ није одговоран за садржаје са било којих наведених спољних интернет сајтова, нити рекламира било какве комерцијалне производе или услуге који се помињу или препоручују на било ком од тих сајтова.
Увек се саветујте са вашим лекаром опште праксе ако се из било ког разлога бринете за властито здравље.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 12.07.2021)
Иран: Хеликоптер председника имао тврдо приземљење, нема информација о путницима
