Čuđenje u svetu

Ja mogu da jedem. Tada žvaćem. Mogu da sedim ili stojim za to vreme. Izbegavam da ležim tada. Takođe, mogu da hodam. Pružam nogu pred nogu u uvežbanoj kretnji, ne sećam se kada sam je naučio, krećem se kroz vazduh, prostor, sobe ili ulice. Napolju koračam brže jer nema prepreka. Kad smo već kod vazduha treba reći i da dišem ali nisam toga svestan stalno i to ide automatski. To nisam naučio, dato mi je, fabričkim podešavanjima. Sledeće jednako fascinantno je to što