Фудбал и Бразил: Најмрачнији тренутак у историји бразилског фудбала и подела која и данас постоји

Млади нападач је таман завршио ручак у хотелу репрезентације Бразила у северноисточном делу Салвадора када је председник локалног клуба Баије упао унутра.

„Пакујте ствари, јер овде не остајете&qуот;, викао је Пауло Маракаха док је хватао Чарлса за руку.

Било је то у јуну месецу, 1989. године.

Требало је да почне такмичење у Купу Америка, а Чарлс, који је тада био члан Баије и имао 21 годину, још увек није био стандардан члан националног тима.

Није знао шта да ради.

Пошто није успео да пронађе никога из бразилског фудбалског савеза, послушао је наређење и изашао.

Како се испоставило, Маракаха је узео ствар у сопствене руке када му је било речено да је Чарлс међу тројицом играча који неће бити на коначном списку од 20 играча.

• Роналдињо: Од фудбалског божанства у Барселони до затвора у Парагвају
• Пут Роберта Фирмина - од наслага ђубрета и уџерица до славног Ливерпула
• Успон и пад Бруна - прича о голману који је наручио отмицу и убиство бивше девојке

Био је веома бесан што његов играч није био изабран.

Изостављање је имало драматичне последице.

Оно што се потом десило и даље живи у националној свести као један од најмрачнијих тренутака у спортској историји Бразила.

Била је то још једна издаја људи који су се иначе осећали маргинализованим - а тако се осећају и данас.

Наредног дана, Бразил је играо уводни меч у том истом граду на североистоку - Салвадору.

Чарлс је био локална икона, а године су прошле од када је играч неког од клубова из тог региона био изабран за национални тим.

Само 13.000 људи је дошло на стадион да испрати победу против Венецуеле од 3:1, али порука која је била послата је била врло јасна.

Навијачи су запалили бразилску заставу, звиждали за време интонирања националне химне, а на тренера и његове помоћнике је бачено неколико бакљи па су они морали да побегну са клупе.

Бес се потом са трибина прелио на улице.

„Имам помешана осећања у вези тог дана&qуот;, каже Чарлс.

„С једне стране сам био срећан због подршке коју сам добио, али с друге стране сам био жалостан због свега што се догодило. Нико не жели да види заставу своје земље у пламену&qуот;.

„Протест је био оправдан, иако је, по мом мишљењу, могао да буде другачије изречен&qуот;.

Јасно, овде се није радило само о фудбалу.

Чарлс је био увучен у дебате које су се водиле деценијама, јер је бразилска јавност била подељена између два велика, насељена предела - богатог југоистока и осиромашеног североистока који је заостајао по сваком друштвеном и економском показатељу.

У овом делу земље милиони су зарађивали мање од 25 евра месечно, милиони су гладовали, а незапосленост је ишла и преко 50 одсто у време пандемије.

Због тако тешког живота, многи са североистока земље су морали да мигрирају у градове на југоистоку као што су Сао Паоло или Рио де Жанеиро.

Али када би се и докопали ових градова, живот за њих није био много лакши, а једна од највећих препрека, предрасуде, постојане су и данас.

Током целе каријере, легенда Барселоне Ривалдо се небројено пута жалио медијима да га не третирају на исти начин као друге бразилске супер звезде као што су Ромарио и Роналдо.

Према његовим тврдњама, за то је постојао само један разлог - он је дошао са североистока.

Када је и званично отишао у фудбалску пензију 2015. године, општи утисак је био да његов таленат никада није био признат у пуној мери.

• Пеле, Бекенбауер и „џиновски фудбалски афродизијак“ у Њујорку
• Црни фудбалски Шериф иза Гвоздене завесе
• Еваристо - фудбалски мајстор кога су волели и Реал и Барселона

Људи са североистока су у Рио де Жанеиру били укалупљени у стереотипну матрицу.

Сви су их називали „Параибосима&qуот; (неко ко долази из државе Параиба) без обзира одакле су стварно били.

Нешто слично се дешавало и у Сао Паолу, где су их називали „Баијаносима&qуот; (из државе Баија).

Једна епизода је нарочито чувена у Бразилу - ради се о реакцији бившег репрезентативца Едмунда, из државе Рио, који је током једног меча 1997. добио црвени картон.

Он је рекао:

„Дошли смо у Параибу да играмо (утакмица је у ствари играна у једној другој североисточној држави, Рио Гранде до Норте) и ви сте одредили Параибоса (судија је у ствари био из северноисточне државе Сеаре) да нам суди.

Па то никако није могло на добро да изађе&qуот;.

Постоје и примери са највиших државних позиција - 2019. године, бразилски председник, десничар Жаир Болсонаро, рођен у држави Сао Паоло, ухваћен је како се званичницима северноисточних држава обраћа са „Параибас гувернери&qуот; у аудио снимцима који су процурели у јавност.

На југу, људи са североистока се углавном сматрају за друштвено или интелектуално инфериорне.

Није неуобичајено ни да се људи ругају и смеју њиховом акценту.

Хулк, некадашња звезда Порта и Зенита из Санкт Петерсбурга, који је из државе Параиба, прошао је кроз све то на конференцији за штампу пред почетак Светског првенства у фудбалу 2014. године.

Нападача, који сада има 35 година, новинар је упитао, реферишући се на људе са североистока, ,Да ли је то њихов акценат разлог због којег су тако смешни?'.

Верни син региона није могао да верује шта чује.

„Нажалост, знамо за све предрасуде, без обзира чиме се бавите или која вам је професија&qуот;, каже Хулк, који је поново у бразилском фудбалу, у Атлетику из Минеира.

„Али људи са североистока су борци и победници и они могу да превазиђу све то.

Поносан сам што сам са северистока, што носим ту заставу и браним наше људе гдегод да се нађен на овом свету.

Веома сам им захвалан за сву љубав и подршку коју су ми увек пружали&qуот;.

• Доктор у копачкама: Невероватна прича Сократеса, фудбалера бујне косе и чврстих ставова
• „О мама, мама, мама - заљубио сам се&qуот;: Како је било гледати Марадону
• Најбољи фудбалски филм свих времена - како је снимљен „Бег у победу&qуот;

Иако се ради о другом најнасељенијем региону Бразила, са неких 57 милиона становника, што чини 27 одсто становништва, ова област са девет држава никада није имала фудбалера који је из локалних клубова позван у репрезентацију Бразила за Светско првенство.

У последњих 15 година, само су двојица играча из клубова са североистока била позивана у репрезентацију - нападач Ресифеа Диего Соуза 2017. и леви бек Наутика Даглас Сантос који је позван 2013.

Део проблема је тај што талентовани играчи из ових крајева не остају дуго у тим клубовима.

Они често одлазе на југ у потрази за лукративним понудама, понекада чак и без дебитантског наступа у сениорским тимовима.

Ривалдо, Бебето, Жунињо Пернамбукано, Дида и Роберто Фирмино су ишли сличним путем.

Са много мањим буџетима, локалним клубовима је једноставно немогуће да се такмиче са моћним тимовима као што су Фламенго, Палмеирас или Гремио.

Због тога и губе своје најбоље играче.

Један од начина борбе против тога би могао да буде и директна продаја талената европским клубовима, али иако се ситуација побољшала протеклих неколико година, то се дешава веома ретко.

Велика већина и даље прво одлази на југоисток, па тек онда у друге иностране лиге.

Француско-алжирски агент Френк Хеноуда верује да за то постоји добар разлог.

Хеноуда је радио као изасланик Шахтјора из Доњецка у Бразилу скоро две деценије.

Надгледао је доласке Фернандиња, Вилијана, Фреда, Дагласа Косте и многих других.

Од 13 бразилских фудбалера које је одвео у Украјину, ниједан није дошао са североистока.

• Фудбалски уметник - пет ствари које је Драган Стојковић Пикси дао репрезентацији
• Гаринча - кривоноги пали анђео бразилског фудбала
• „Људи моји, је ли то могуће“ - фудбалски тренуци које памте навијачи у Србији

„Уколико ме неки клуб контактира и каже како имају момка са североистока и још једног са југа, ја ћу их увек саветовати да потпишу овог другог.

„Можда је скупљи, али су ризици мањи&qуот;, каже Хеноуда.

„Бразил је континентална земља и ја сам тек током 2000-их година, када сам се преселио овде, приметио разлику између региона.&qуот;

А Рио Гранде до Сул, Парана, Сао Паоло и Минас Жераис су увек били уз мене - произвели су више фудбалера способних да буду успешни у Европи.

„Играчи из ових крајева су физички јачи и током одрастања се не боре са глађу.

Они на југу једу континенталне доручке. На североистоку је потпуно другачије&qуот;.

„Пре неки дан сам гледао једног нападача оданде, из Атлетика Гојаниенсеа.

„Много ми се допао, али је низак и има ситне кости јер се није добро развио због недостатка калцијума у детињству. Биће много подложнији повредама&qуот;.

„Када потписујете уговор морате да пазите на све детаље, чак и на врсту крампона коју спортисти користе.

Ако је са североистока, вероватно је целог живота играо са истрошеним, гуменим крампонима, и по влажној и по тврдој подлози.

И када се такав играч пресели у Европу, требаће му неко време да се навикне на копачке са металним крампонима.

Није сваки тим вољан да чека тај период прилагођавања пошто је платио играча 10 милиона евра&qуот;.

И даље је веома ретко видети да било шта што се дешава ван осовине Сао Паоло-Рио де Жанеиро-Бело Хоризонте-Порто Алегре добије националну покривеност у Бразилу.

У сценарију у којем се клубови ослањају на комерцијалне аранжмане и зараду од ТВ права, оним клубовима са североистока који немају ту врсту бенефиције биће неупоредиво теже да се одрже у најјачој конкуренцији.

За тимове са североистока главни циљ је пласман међу 10 најбољих клубова, али су тај успех у последњој деценији остварила само три тима.

Ипак, чини се да се ствари мењају на боље.

Форталеза је повећала приходе 10 пута у периоду између 2014. и 2019. године.

Тренутно су шести на табели, а пласирали су се и у полуфинале бразилског Купа - први пут у 102 године постојања.

У међувремену, Сеара сада има најмањи дуг у комплетној бразилској лиги, док је Баија такође драматично трансформисала пословање.

Они су 2006. године дотакли дно и испали у трећу лигу.

Бес навијача је био толики да се њих 50.000 излило на улице Салвадора у протесту против управног одбора клуба.

После тога, ствари се нису одвијале претерано брзо, али је навијачима са купљеним чланским картама 2013. било омогућено да гласају за председника клуба, што је врло ретка појава у бразилском фудбалу.

Трофеји које је овај тим освојио 1959. и 1988, били су пронађени у кесама за смеће.

Сада су клуб за узор.

Отплатили су део дугова који су их оптерећивали и увели нову, транспарентну политику.

„Немам дилему око тога да је постојао веома јак систем који је онемогућавао фудбалерима са североистока напредак све до 90-их година&qуот;, каже потпредседник Баије Витор Фераж.

„Када имате тим који је освојио бразилску лигу, као што смо то ми урадили 1988, и када видите да се тим играчима шанса даје само спорадично, онда схватите да би сви они имали веће могућности да су носили неки други дрес.

Оно што се догодило Чарлсу 1989. године је илустрација тога&qуот;.

„Сада смо најдемократскији тим у земљи. То је привукло пажњу националних медија, али ми знамо да када би неки клуб са југа учинио нешто слично, да би и реакција медија била много јача&qуот;.

„Мислимо да се то дешава зато што предрасуде и даље постоје. Али сам сигуран да се сада налазимо у далеко бољој ситуацији него што је то било пре 10 или 15 година&qуот;.

„Од сада ће резултати које остваримо на терену, имати утицаја на ту реалност&qуот;.

Погледајте видео о младој фудбалској нади Арсенала

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.09.2021)