Архитектура и Србија: Зашто је Генекс кула симбол Београда и део његовог идентитета
Генекс кула је почетком новембра проглашена за споменик културе, док је за њене станаре и мештане Блока 33 она симбол Новог Београда.
Већ више од четири деценије, колосална грађевина смештена тик уз ауто-пут, попут каквог доброг домаћина испраћа и дочекује становнике Београда и његове госте.
Захваљујући грандиозности, висини и облику који на моменте подсећа на свемирски брод, Генекс кулу данас многи сматрају делом београдског идентитета, како у архитектонском, тако и у културном и друштвеном смислу.
„За мене она представља симбол Новог Београда, а и неки начин одрастања&qуот;, говори за ББЦ на српском Лазар Трбојевић, станар зграде која се налази поред овог објекта у Блоку 33.
Западна капија, како гласи њен народски назив, састоји се од пословне и стамбене куле које на 26. спрату у архитектонску целину повезује конструкција у виду моста, изнад које се, попут трешње на торти, налази ресторан-видиковац.
Изградња овог бетонског дива висине око 117 метара завршена је 1980. године.
- Сава центар: Зашто је важно сачувати „стаклену палату на обали Саве“
- Како је Београђанка постала терет Београда
- У једном лустеру се крије судбина целе Југославије
Његов значај препознале су и више инстанце, па је Влада Србије почетком новембра на предлог Завода за заштиту споменика културе града Београда донела одлуку о утврђивању Стамбено-пословног центра „Генекс&qуот; за споменик културе.
Споменик културе је непокретно културно добро.
Према члану 19. Закона о културним добрима то може бити грађевинско-архитектонски објекат који је од посебног историјског значаја, као и његова градитељска целина, објекат народног градитељства, дело монументалног и декоративног сликарства, вајарства, примењених уметности и техничке културе.
Подразумева и покретна добра од посебног културног и историјског значаја која се налазе у оквиру споменика културе.
Бруталистичком горостасу у походе - први део
Пролазим кроз ротирајућа врата на улазу у пословну кулу Западне капије Београда, моју прву дестинацију која се налази ближе ауто-путу, гледајући из правца аеродрома, са десне стране.
Ступам у хол украшен разним биљкама, због чега сам накратко имао утисак као да сам у стакленику неке ботаничке баште.
Ту су и два велика полукружне комада намештаја који делују изузетно удобно, изнад којих висе велики округли лустери беле боје.
Пришао сам портирници која, у складу са временом изградње и концептом, веома личи на рецепције раних југословенских хотела и јавио се да сам стигао.
Помислио сам у себи - вау, човече, па коначно си ушао у легендарну зграду у коју си годинама гледао док си живео неколико стотина метара даље у Студентском граду.
Даљи ток мислио прекинуо је водич.
Ушли смо у лифт, који је у одличном стању и који нас је за тили час одбацио до 35. спрата где се налази чувени ресторан.
Овај угоститељски кутак са врха зграде, који споља делује као технодром, никада није био доступан за обичног човека, већ је служио као место за ручавање директора и пословних партнера фирме.
Постојала је амбициозна идеја да се у ресторан угради механизам који би му омогућио ротирање, али се од тога одустало.
Ентеријер је у потпуности очуван.
Ружичасто-плави намештај, многобројна огледала, мермерни шанк и огромни прозори изгледају готово нетакнуто, па делује да би већ сутрадан, после једног темељног чишћења, ресторан могао поново да почне да ради.
Ипак, главни његов адут и оно што га чини јединственим је нестваран видик који пуца на све стране Београда и даље.
На почетку ове кружне шетње, поглед ми се испрва изгубио ка зеленим сремским пољима која су се на хоризонту стапала са плавичастим небом.
Убрзо их је заменило сиво-бело море новобеоградских зграда на чијим рубовима се у једном тренутку појавио чак и Дунав.
После блоковског крајолика наишао је сунцем обасјани стари део Београда, да би на крају ауто-пут затворио панорамски круг.
Бруталан поглед са симбола југословенског брутализма.
Погледајте видео: Млади и наслеђе социјалистичког модернизма
Краткотрајну посету пословном делу споменика културе завршавам на 26. спрату, у једној од некадашњих канцеларија.
Испред мене је 100 квадрата неискоришћеног простора по коме су разбацани ормани, столице и столови на чијој површини се указује дебели слој прашине.
У другом делу ове огромне канцеларије наилазим на старе мониторе, тастатуре и компјутерске мишеве, раштркане свуда унаоколо.
Накратко сам гвирнуо у један празан собичак где ме је дочекала, могло би се рећи, минималистичка уметничка инсталација - усамљена браон-бела столица на плавом итисону.
Недалеко одатле је и друга одвојена просторија у којој су постављене канте за сакупљање воде која капље са плафона где се формирала огромна флека.
Помало сабласну сцену додатно поспешују кокошије јаје, пиксла и шоља за кафу послагани на прозору.
Последња просторија коју сам посетио била је потпуно замрачена због спуштених ролетни, али су се јасно видели папирићи и регистратори расути по поду, столу и ормару.
Спустио сам се назад лифтом до приземља, захвалио особљу на указаном гостопримству и наставио даљи обилазак Западне капије.
Деца Генекса
Репер Лазар Трбојевић у зграду прекопута Генекс куле, доселио се у другој половини 1990-тих, са четири године.
Први пут је у облакодер у који је стално гледао са прозора, закорачио почетком основне школе, када је пошао код друга на рођендан.
Касније се та пракса усталила.
„Дешавало ми се више пута да идемо на дечији рођендан на, рецимо, 15. спрат, а не ради лифт - супер је кад силазиш, али док се попнеш, дођеш мокар&qуот;, осмехујући се препричава 28-годишњи репер, кога знају под надимком Кила33.
Памти и посете другарима на вишим спратовима и огромне прозоре кроз које се пружа фантастичан поглед, али и застрашујуће низак симс.
„Није ти свеједно кад приђеш, али навикну се људи&qуот;, додаје репер, док лагано меша тек пристигли чај.
„Навикну се ђавола&qуот;, добацује кроз осмех Александар Савин, његов вршњак и пријатељ из детињства, који од 2018. живи на десетом спрату стамбеног дела Генекс куле.
Његов прозор гледа ка западу, ка главном граду Хрватске - Загребу, тако да има „прелеп поглед на залазак сунца&qуот;, док његове комшије са друге стране зграде „морају да повуку ролетне јер их ујутру буди светлост&qуот;.
Александар је такође детињство провео у Блоку 33 и редовно је са другом Лазаром долазио на плато испред Генекса, за који их вежу бројне успомене.
Главно место за дружење биле су полукружне „наранџасте степенице&qуот;.
„Ту су прве приче, прве симпатије, прве глупости&qуот;, истиче Александар, аутомобилски фотограф.
„Од малена смо сви везани за њих, цела основна школа ми је на тим степеницама&qуот;, додаје Лазар, радник у правној служби једне иностране компаније.
Касније су, кажу, ту долазили и колима, слушали музику, дружили се и забављали.
Иако су знали да буду и те како бучни, Александар каже да, за разлику од неких других места где су са прозора знали да полете пројектили смећа, овде готово никада није било проблема са комшијама.
На платоу су као мали играли и жмурке, фудбал и многе друге дечије игре.
Међутим, сагласни су да им је једна игра ипак обележила детињство - јурњава бициклима око жардињера.
Њихово одрастање обележило је још једно место - пицерија „Таволино&qуот;, која је пре неколико година затворена, а налазила се у приземљу, са задње стране стамбеног дела зграде.
„Тамо су долазили и познати да једу, а и пице су стварно биле добре&qуот;, присећа се Лазар.
У пословни део зграде се ретко ишло.
Лазар памти да га је комшиница повела на снимање дечије емисије покојног глумца Милорада Мандића Манде у неку од тамошњих просторија, док је Александар са бабом ишао да подигне пензију у пошти која је радила у холу.
Погледајте видео о згради БИГЗ-а у Београду
Бруталистичком горостасу у походе - други део
Стамбену кулу на адреси Народних хероја 41, која се гледајући ка улазима налази лево од пословне, чине два улаза - А и Б.
Управник улаза Б је 51-годишњи Божидар Ставрић, који ме одмах по изласку из зграде повео у краћу туру око Генекс куле.
„Зграда је јако лепа, простор испред је огроман, али се 20 година није уложио ни динар&qуот;, готово у даху изговара ову реченицу док обилазимо поприлично оронуло двориште.
Ветар на платоу брише све пред собом и наноси смеће из оближњих канти, па поједини делови око зграде делују као неке мале депоније.
Док прескачемо гомиле смећа, Ставрић ми показује и пукотине на зидовима зграде, где су исписана имена навијачких група и разне друге поруке.
Делови околних зидова су офарбани и у боје заставе Србије, па и Италије, чувајући на тај начин сећање на пицерију чије просторије сада зврје празне.
Главна атракција су ипак мурали на фасади у приземљу које је још 1979. године урадио сликар Лазар Вујаклија.
На њима су приказане птице, цвеће, сунце које се осмехује и други весели мотиви.
Шетњу завршавамо код фонтане која је, каже Ставрић, некада радила, док је данас у потпуности девастирана, пуне срче, смећа и остатака плочица са платоа.
Испред ње се налазе и велике оронуле полукружне „наранџасте степенице&qуот;, локално окупљалиште младих, такође у фази распадања.
„До пре 20, 30 година на овом амфитеатру, могле су и представе да се праве, али сада је све замрло&qуот;, истиче педесетједногодишњи Ставрић који од 1993. године живи у Западној капији.
Међутим, највећи проблем по станаре представља плато који је исто у незавидном стању.
Зими је, каже управник зграде, најгоре, јер се тло, односно плочице заледе па плато постане својеврсно клизалиште по коме људи стално падају.
„Комшија је сломио руку и кук, комшиница раме, а најгоре је када видите да неко носи дете и падне&qуот;, истиче Ставрић.
Станари су, каже, покушавали да реше ове проблеме, али су углавном наилазили на затворена врата и пребацивање одговорности јер постоји проблем „власничке природе&qуот;.
„Постоје три власника на 50 метара - по закону нама припада само простор у габаритима зграде, део око зграде и плато општини, а тамо уз улицу где смо хтели да засадимо дрворед републици&qуот;.
Међутим, Ставрић сматра да је „главни проблем&qуот; пословна зграда у власништву компаније Генералекспорт, некадашњег југословенског спољнотрговинског гиганта, који је данас у стечају.
„Свако ко би је купио, он би средио и простор испред, а што се нас тиче - ако нећете ви, дајте нама да урадимо&qуот;, истиче Ставрић.
Последњих десетак година било је неколико покушаја продаје објекта, али је сваки био безуспешан.
Управник улаза Б каже да су се комшије саме организовале пре извесног времена и платиле да се уради изолација светларника како би обезбедили топлану испод зграде у коју је улазила вода.
Следећи корак које ће станари предузети, наглашава Ставрић, јесте пројекат, можда чак и међународни, озелењавања зграде и уређења околног простора, уколико тако нешто буде могло у складу са новим статусом споменика културе.
Обилазак завршавамо на крову стамбене куле где се налази и галерија коју су од Генекса добили судском пресудом, али наводно бивши власници не дају кључеве, тврди управник.
„Идеја је да тај простор буде за свеопште добро - и галерија, и библиотека, и простор за вежбање, да могу и други људи да дођу да виде и да им буде пријатно&qуот;, истиче управник зграде.
На самом врху налази се и реклама једне компаније од чије ренте, каже Ставрић, плаћају одржавање лифтова и друге издатке.
- Свакодневник: Како су новобеоградски солитери и трамваји отишли на море
- Како су архитекте из Југославије градиле Африку
- Други светски рат, антифашизам и ревизионизам: „Сутјеска је данас вишеструко издана&qуот;
Карактеристике грађевине
Генекс кула је грађена у периоду од 1971. до 1980. године, према пројекту архитекте Михајла Митровића.
Налази се у улици Народних хероја у Блоку 33 на Новом Београду, на бројевима 43 и 41.
Дејан Тодоровић, асистент на Архитектонском факултету у Београду каже да је Генекс кула настала у једном „претежно стамбеном контексту&qуот; Новог Београда.
Такође се по самосталности и висини истиче у односу на околни пејзаж, уз зграду Централног комитета - данашњи пословни центар „Ушће&qуот;,
Поред висине, архитекта наводи да се зграда издвајала и по „материјализацији&qуот; која је потпуно у „натур-бетону&qуот; што је једна од његових главних особина.
Објекат чине две куле различитих висина које су повезане пасарелом, односно конструкцијом у виду моста на 26. спрату.
Обе имају квадратне основе, док се на њиховим бочним странама налазе по две вертикалне комуникације кружног облика - такозвани „силоси&qуот;.
У њима су смештене степенице и лифтови.
У висини 35. спрата пословног дела комплекса налази се и ресторан-видиковац, који је престао да ради после НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије 1999.
Испод зграде су гараже, атомско склониште, као и бројне просторије за издавање и комерцијалну употребу, данас углавном празне.
Према неким подацима Генекс кула је била прва паметна зграда на Балкану што значи да је имала компјутерски центар одакле је контролисано грејање, хлађење, електроника и лифтови.
Једно од обележја Западне капије Београда је и дигитални сат смештен изнад моста који повезује две куле, који поред тачног времена показује и температуру ваздуха.
„Једно време није радио, па када се вратио дочекан је са одушевљењем&qуот;, говори архитекта Тодоровић за ББЦ на српском, станар Блока 33 где се налази и Генекс кула.
Предности и мане живота у Генексу
Александар Савин каже да живот у Генекс кули носи бројне предности.
„Прво локација јер си близу аутопута, лако се укључиш и искључиш, затим ђубровод (систем за одлагање смећа) који ради, квалитет градње, изолација и наравно поглед, то данас у Београду који се гради не можеш лако да купиш, а и имиџ који сама зграда носи&qуот;, додаје фотограф.
Предност становања у овој згради је и то што унутрашњи зидови у становима нису носећи, што омогућава играње са простором и формирање соба по жељи.
Што се мана тиче, њих је далеко мање.
Поред „естетике&qуот; платоа и дворишног дела зграде, проблем су, каже Александар, старе цеви и недовољно јак пристисак воде који се осећа на вишим спратовима, посебно када нестане струја, па пумпе не могу да раде.
„Али свакако је лепо живети у њој и не планирам да мењам&qуот;, додаје.
- Седам ствари које можда нисте знали о згради Владе Србије
- Зашто је степениште на Калемегдану толико бело
- Ко сме да премести Стари савски мост
Бетонски џин између похвале и подсмеха
Генекс многи сматрају иконом брутализма ових простора.
Брутализам је стил модерне архитектуре чије грађевине карактерише масивни изглед, крути геометријски облик и широка употреба натур-бетона.
„Тешко је сместити га у ту позицију, али може да се каже да се често помиње као један од симбола бруталистичке архитектуре&qуот;, сматра Тодоровић.
Генекс кула је, каже архитекта, после изградње изазивала опречна мишљења како у стручним круговима, тако и међу грађанима.
Зграда је, додаје, била премет критика и подсмеха у виду објављених карикатура, али су архитекту Митровића и подржале многе колеге, попут Стојана Максимовића који је пројектовао други (ново)београдски симбол „уз ауто-пут&qуот; - Сава центар.
„Чини ми се да се нешто није много променило ни данас - многима је Генекс изразито ружан, док су многи заљубљени у њега&qуот;, истиче архитекта.
Његов значај давно је препознала и светска архитектура, а висок статус је одржао и током времена.
Као пример тога Тодоровић, између осталог, наводи његово појављивање на насловној страни каталога „велике и значајне&qуот; изложбе о југословенској архитектури - Товард а Цонцрете Утопиа: Арцхитецтуре ин Иугославиа, 1948-1980, која је одржана 2018. у њујоршком Музеју модерне уметности - Мома.
Споменик (не)културе
Мишљења станара и мештана Блока 33 су подељена по питању новог статуса њихове зграде.
Управник улаза Б стамбене куле Божидар Ставрић каже да је Генекс кула сада „споменик некултури&qуот;, те да су станари новим статусом добили само главобољу.
„Све што смо до сада могли да радимо, сада мора да се пита и Завод за заштиту споменика културе Београда.
Александар Савин не гаји превелике наде да ће се нешто променити новим статусом зграде, али га радује чињеница да се макар о њој прича.
„То је по мени само осигурање да је неће срушити, модификовати или надоградити, као што су недавно имали план за још две зграде&qуот;, каже Александар.
Сагласан је и његов друг из детињства Лазар Трбојевић.
„А и кад кажеш споменик пуно ти је срце јер значи да је неко то препознао&qуот;, додаје.
Архитекта Дејан Тодоровић истиче да је Генекс постао „највећи билборд&qуот; у граду.
„Пословну кулу у потпуности прекривају рекламе луксузних сатова, хране, робних кућа, као и политичке поруке када долазе неке делегације у посету Београду.
„Видећемо да ли ће се десити нешто што ће допринети Генексу у смислу деконструкције платоа или унапређивање зграде у неком смислу&qуот;, с извесном дозом скепсе, закључује архитекта.
Права, обавезе и одговорности сопственика према Закону о културним добрима
Сопственик (власник), односно правно лице које користи и управља култуним добром, у овом случају спомеником културе има право „да га користи на начин који је у складу с одредбама овог закона и мерама утврђеним на основу њега&qуот;.
Власник, односно корисник је дужан да:
- чува и одржава културно добро и спроводи утврђене мере заштите,
- неодложно обавештава установу заштите о свим правним и физичким променама насталим у вези с културним добром,
- дозволи научна и стручна истраживања, техничка и друга снимања, као и извођење мера техничке заштите на културном добру у складу с одредбама овог закона и
- обезбеди доступност културног добра јавности.
Такође, не сме да:
- користи културно добро у сврхе које нису у складу с његовом природом, наменом и значајем или на начин који може довести до оштећења културног добра;
- раскопава, руши, преправља, презиђује, прерађује или врши било какве радове који могу нарушити својства културног добра без утврђених услова и сагласности надлежног органа
Генекс кула данас
Лазар и Александар кажу да је током њиховог одрастања Генекс увек био главни оријентир.
То је и сада случај, барем преко дана, јер ноћу испред зграде ради само један рефлектор и да нема светла које обасјава рекламе, читава сцена би деловала још језивије.
Ипак, овакве ствари, додају другари из детињства, не омета „неке нове клинце&qуот; да и они лета проводе на чувеним „наранџастим степеницама&qуот;.
Генекс кула данас привлачи и велику пажњу туриста, као и авантуриста, па је тако Лазар једном приликом гледао како неки странци скачу падобраном са зграде.
„Много филмова и музичких спотова је снимљено ту&qуот;, подсећа Александар.
Западна капија је и чест мотив Лазаревих песама и спотова, као и код многих других новобеоградских репера.
„Толико нам значи да увек гледамо да провучемо, да се види у споту, да се зна одакле смо.
„Желимо да нагласимо да смо поносни што је Генекс баш у нашем крају&qуот;, закључује Кила33.
Погледајте видео о насељу Церак
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 12.10.2021)
