Ђорђевић (ФПН): Уобичајени активизам власт је игнорисала, али блокаде није могла

Доценткиња на Факултету политичких наука (ФПН) Биљана Ђорђевић рекла је да протести одржани претходних субота са блокадом саобраћајница, представљају коришћење људског и уставом гарантованог права на слободу окупљања грађана, али су и "неформални вид народне иницијативе".

"Начин деловања је конфронтацијско одбијање да се прихвате лоши закони уз технику ефектнијег ремећења уобичајеног тока ствари, што је у складу са методама грађанске непослушности. Ово је учинковитије од уобичајеног активизма протеста на трговима за који се у последње време показало да немају политичке последице, јер их власт допусти, али апсолутно не реагује и не жели да послуша глас грађана", рекла је Ђорђевић у разговору за Бету.

Ђорђевић, која је чланица Малог већа покрета Не давимо Београд, навела је да су ови протести "неформални вид народне иницијативе баш зато што формални суштински није био могућ или што, кад грађани скупе петицију за питања која су им важна, одборници или посланици то игноришу".

"Иако су блокаде покренули из удружења у којем су артикулисали - повлачење закона о изменама и допунама Закона о експропријацији и измену Закона о референдуму и народној иницијативи као главне захтеве, за велику већину грађана главни разлог што су изашли на блокаде тиче се противљења пројекту Јадар и компанији Рио Тинто", навела је Ђорђевић.

До тога је довело, додала је, и "опште незадовољство грађана загађењем ваздуха, воде и земље за које овај режим није марио и чак је својом економском политиком томе доприносио".

Она је констатовала пораст локалних иницијатива и политичких покрета, као и организовање грађана за изборне активности путем формирања Група грађана, што је, каже, "знак огромне кризе, готово распада партијског система Србије, посебно у опозицији".

"Људи желе да се политички организују или делују, у овој форми чешће на локалу, али све више и на националном нивоу, а не могу кроз постојеће партије јер им не верују, односно тешко им је да региструју нове партије. Наш закон о политичким партијама изузетно је рестриктиван у поређењу са законима у региону", рекла је Ђорђевић.

Како је још указала, грађани "често не желе да се укључе у рад постојећих партија јер оне нису довољно интерно демократске или не заговарају питања која су грађанима важна".

Она је напоменула и да је "Србија изузетно централизована земља, и то би био проблем чак и да је Србија демократија, што она већ извесно време није".

"Децентрализација је један вид демократизације - омогућава да људи на локалном нивоу лакше учествују у политичком животу јер их се ствари око њих директније тичу и они то виде и осећају се компетентнијим да у тим питањима учествују", истакла је Ђорђевић.

Међутим, "просто спуштање моћи са централног на локални ниво није довољно за централизовану земљу која спада у аутократију", указала је она.

"Најпре, јер аутократска власт не жели да се дели чак ни са партијским колегама, али и зато што за истинску демократизацију није довољно да се готово једнопартијска политичка моћ Српске напредне странке (СНС) само спусти на функционере те странке, на локалном нивоу", прецизирала је Ђорђевић.

Она је објаснила да "истинска демократизација подразумева спуштање политичке моћи до грађана на локалном нивоу тако да они одлучују путем грађанских иницијатива али и других партиципативних механизама о питањима од значаја за њихов живот".   //

(Бета, 10.12.2021)