Fernando Pesoa: Trafika

Nisam ništa. Nikad neću biti ništa. Ne mogu želeti da budem ništa. Ako se to izuzme, imam u sebi sve snove sveta. Prozori moje sobe, Moje sobe u jednom od milion svetova koji niko pouzdano ne zna da odredi (A i kad bi znao, šta bi zapravo znao?) Vi gledate na tajnu jedne ulice što neprestano vrvi od ljudi, Na ulicu nedostupnu za sve misli, Stvarnu, nemoguće stvarnu, jasnu, nepojamno jasnu, Sa tajnom stvari ispod kamenja i bića, Sa smrću što podmeće vlagu na zidove