Vladimir Majakovski: Oblak u pantalonama

Vi mislite bunca malarija? To je bilo, bilo u Odesi. “Doć’u u četiri” rekla je Marija. Osam. Devet. Deset. Evo i veče u noćnu strahu beži, veče decembarsko s prozora u magli U staračka leđa smeju se i ržu kandelabri. Mene više prepoznati ne može: ja sam zgrčena gomila žila. Šta takva gomila poželeti može? A mnogo hoće takva gomila. Jer više nije važno ni to što sam od bronze, ni to što srce moje – od gvožđa hladnog – bije. Noću i čovek svoj zvek u nešto žensko,