Pomirenje

Jedna velika zvezda pašće u moje krilo… Bićemo budni te noći, molićemo se jezicima, koji su usečeni kao harfe. Umilostivićemo noć – toliko boga pretiče. Deca su naša srca, slatkoumorno bi da miruju. I naše usne bi da se ljube, šta čekaš? Zar se srce moje ne graniči s tvojim – uvek mi krv tvoja oboji obraze. Umilostivićemo noć, kada se grlimo, ne umiremo. Jedna velika zvezda pašće u moje krilo. *Prevod I. Ivanji