Svi smo mi njena deca

I deo Katarina Fiamengo: Mumin gaj Ovo je najtoplije leto koje pamtim. Žega se u podne otrombolji preko celog sela, čak se i ja sklonim u hladovinu kad upekne. Žuta beštija se tamo već uveliko izležava i razmišlja kog pacova sledećeg da pojuri, iako joj hiljadu puta zabranim. Sve su to moja deca. Ljudsku nemam, mada sam nekim kćerima pomagala, ženske su glave čudo, kad vide nevolju, trče joj pravo u čeljusti. I ova žuta beštija je ženka. Ipak, leto je ovde još