Корона вирус, болнице и операције: Ко су хирурзи који оперишу ковид пацијенте у Србији

Екипа ББЦ-ја ушла је у операционе блокове у болницама у Зајечару, Лесковцу и Ваљеву у којима хирурзи оперишу у време пандемије.

BBC News 20.12.2021 | Марија Јанковић - ББЦ

lekari u Srbiji — Татјана Милачевић из Зајечара, Предраг Ивановић из Лесковца и Небојша Стојаковић из Ваљева

Три хирурга у исто време навлаче рукавице, визире и скафандере.

Раде на три различита краја Србије, али сви свакодневно одлазе у болничка одељења означена црвеном бојом и натписом: СТОП, корона вирус.

Татјана Милачевић из Зајечара, Предраг Ивановић из Лесковца и Небојша Стојаковић из Ваљева већ годину и по дана у салама лече људе који су оболели од корона вируса, а морају на хитне интервенције.

„За две године, у ваљевској болници смо урадили 130 операција пацијената који су имали ковид&qуот;, каже за Стојаковић, хирург из Ваљева.

Најтеже му пада када после операције изгуби пацијента, а не може да уради обдукцију јер је таква светска пракса, односно налог Светске здравствене организације.

„Тада, не можете да знате зашто је тачно пацијент преминуо, да ли због наше грешке, корона вируса или неког другог узрока&qуот;, додаје он.

Сво троје су начелници хирургије у болницама у којима раде.

Додатни изазов су им хируршки захвати тешко оболелих људи, које је пандемија понекад и одгађала.

„Било је јако непријатно, колико год да објасните људима да морају да чекају&qуот;, каже за Милачевић, хируршкиња из Зајечара.

„У дубини душе, знате шта ћете можда видети за неколико месеци - много већи тумор или укљештену килу са тешким компликацијама&qуот;.

Сво троје се баве минимално инванзивном хируршком методом, лапараскопијом, којом је број отворених и компликованих операција смањен и за више од 80 одсто у појединим местима.

Овај захват стручњацима посебно помаже у време пандемије, јер се пацијенти много брже опорављају и краће остају у болници.

До 19. децембра, у Србији је од корона вируса преминуло више од 12.400 људи, а заражено је близу милион и триста хиљада људи.

Прича прва: Ваљево - Из обреновачких поплава у корона режим

Bolnica Valjevo — Небојша Стојаковић, начелник хирургије у Ваљеву

Јутро, нешто пре осам часова. Општа болница у Ваљеву.

Апсолутна је тишина у операционој сали.

Начелник хирургије Небојша Стојаковић данас оперише пацијента са узнапредовалим карциномом дебелог црева.

У његовој сали се увек зна - влада спортска дисциплина. Јер, Стојаковић долази из спорта.

Годинама је био професионални ватерполиста, а и данас води један локални ватерполо клуб.

„Прволигаш је&qуот;, напомиње хирург.

Новинарској екипи дозвољен је улаз тек после два и по сата.

Док скидамо сву одећу и облачимо посебну хируршку, сестре ме питају: 'Да ли се онесвешћујете?'.

У првом тренутку ми није јасно питање, али онда схватам - први пут ћу видети отворен стомак.

Одговарам: „Нисам до сада, али ко зна&qуот;.

Улазимо у салу и трудим се да не гледам директно у рану пацијента.

Фоторепортер већ зна, био је у сали, али ја се осећам као да сам у некој другој димензији, заборављам да треба да постављам питања.

Медицинско особље нам жели добродошлицу и говоре: „Насмејани смо, погледајте нам осмех у очима&qуот;.

Јер носе маске па не можемо да га видимо на уснама.

Атмосфера је прилично лагодна.

„Пустили смо вас када је већ све готово&qуот;, објашњава Стојаковић.

Током захвата је битно да се хирурзи и особље чује, да говори само ко треба, додаје он.

„Сада, када се зашива кожа, онда је мало опуштеније&qуот;.

Када чујем да је заправо већ све скоро готово, одважујем се да погледам у пацијента и рану.

Мислила сам да ће ми се позлити, али није - рана изгледа слично као и у филмовима.

Вероватно би ми било горе да сам дошла сат времена раније.

Пацијент који је данас оперисан тестиран је на корона вирус. Био је негативан.

Стојаковићев тим је до сада морао да оперише више од 130 пацијената са другачијим исходом теста.

„Када је почела пандемија, ја сам са хируршким тимом опет наступио спортски&qуот;, објашњава Стојаковић.

„Примењивао сам технику безбројног понављања. Свакодневно смо вежбали облачење опреме и то по десетину хиљада пута&qуот;.

Јер, каже он, „сваки покрет који поновите, сутра дочекујете спремнији и са мање страха&qуот;.

Због недостатка опреме, вежбали су, каже, сви на једној опреми.

Најнеизвеснија ситуација са којом се пре короне сусрео јесу поплаве у Обреновцу 2014. године, када је као спасилац, лекар и добровољац улазио у воду и спасавао људе.

„Адреналин који постоји код хирурга је ваљда увек ту&qуот;, каже Стојаковић.

После две године, за ковид операције му, каже, треба само неколико минута да обуче специјалну опрему.

„На почетку је то трајало и по неколико десетина минута&qуот;, каже он.

'Нема обдукције - нема ни тачног одговора'

Пацијенте који су заражени корона вирусом оперишу у посебном делу хируршког блока који је раздвојен двоструким вратима.

„Овај пролаз зовемо сендвич&qуот;, објашњава хирург.

„Служи и да би се безбедније преносили инструменти до пацијената заражених од короне&qуот;.

У ковид део не улазимо, иако у њему тог дана нема пацијената.

Ипак, када је пандемија корона вируса почела, већи део болнице је био управо црвена ковид зона.

На столу, како хирурзи кажу, нису изгубили ниједног ковид пацијента.

Али неки од њих су преминули након што су оперисани.

Махом су то биле ургентне операције које нису могле да се одложе и да се сачека да пацијент прележи корона вирус.

„Светска пракса је таква да се над ковид пацијентима не ради обдукција&qуот;, објашњава начелник болнице.

Хирурзима ова непознаница, додаје он, посебно тешко пада, јер ни породицама преминулих не могу да дају тачан одговор.

'Сурово време за тешке случајеве'

Време ковида је, каже Стојаковић, „сурово и за пацијенте који нису заражени&qуот;.

„У кратким заносима смо оперисали само хитне случајеве&qуот;, каже он.

„Људи масовно нису ни одлазили код лекара, чак и када су осећали сметње, па сада имамо велики број пацијената са узнапредовалим болестима&qуот;.

Поређења ради, пре пандемије, у болници у Ваљеву су хитни случајеви у операцијама дебелог црева, попут тешких малигних тумора, заузимали око 20 одсто свих захвата.

Сада се тај број повећао на више од 50 одсто.

Пандемија је отежала посао и младим хирурзима, каже њихов начелник.

„Пре корона вируса, радиле су нам четири сале, а сада је једна отворена за не ковид пацијенте&qуот;, каже Стојаковић.

„Готово сви млади хирурзи су повучени са специјализација јер су морали да ускачу као помоћ са ковид пацијентима&qуот;.

Технике су често, додаје, учили у слободно време.

Прича друга: Зајечар - Гангрена у доба короне

Bolnica Zaječar — Начелница хирургије Татјана Милачевић живи у Књажевцу, а сваки дан путује за Зајечар, где оперише

Хируршкињу Татјану Милачевић тог јутра сачекала је информација - пацијент којем је због гангрене ампутиран прст на нози оперисан је после негативног теста на корона вирус.

Ипак, други тест је стигао позитиван.

„Због ковида је дошло до прогресије болести и сада је потребно урадити ампутацију ноге, а човек је и даље позитиван на корона вирус&qуот;, каже Милачевић за ББЦ на српском.

Док хода кроз ходнике болнице у којој је начелница оперативног блока, телефоном се консултује са колегама - да ли ће пацијента оперисати у болници у Зајечару или остати у Нишу, већем болничком центру, у који је у међувремену пребачен.

„То је данашњи случај, али већ имамо искуства са пацијентима са гангреном који су имали ковид, па ћемо видети како се одвија ситуација&qуот;, додаје она.

На самом почетку пандемије, када се о корона вирусу јако мало знало, Милачевић је оперисала пацијенте са ИГМ позитивним антителима.

„То значи да је вирус био активан&qуот;, објашњава она.

У почетку су све случајеве радили под пуном опремом - скафандер, визир, дупле рукавице.

„Сада, иако је пацијент животно угрожен, а позитиван је на корона вирус, операције не радимо више под пуном опремом&qуот;, каже она.

Страх на дуге стазе

Милачевић је данас дежурна, а то значи да ће радити и више од 32 сата, јер је задужена и за хитне случајеве који долазе из Ургентног центра.

Годишње уради око 200 операција, а данас на плану има две консултације, једну интервенцију, док је сутрадан чекају операције карцинома дојке и киле.

У Општу болницу у Зајечару увела је нову технологију - ултразвучни нож, савремени инструмент који користе највећи центри у Србији, али је за поједине мање болнице у земљи годинама био недостижан.

Док обилази пацијенте на пријему, стиже нова инфомација - пацијент са гангреном ће можда бити враћен у Зајечар из Ниша.

„Страх од короне више не постоји у истом облику као на почетку&qуот;, каже Милачевић.

„Али, то је забринутост на дуге стазе, јер ми као хирурзи знамо да се можда никада нећемо вратити у пуном обиму на посао који смо раније радили, а то неће бити добро за пацијенте&qуот;.

Посебан проблем за источну Србију у време пандемије, додаје хируршкиња, јесте разуђеност села.

„Људима из околних села је често јако тешко да дођу у град у време прегледа или операције&qуот;, каже хируршкиња.

„Зато, када на једвите јаде стигну код нас, тешко их је вратити и рећи људима - дођите други пут, јер је пандемија у јеку&qуот;.

Осим опасности од разбољевања, изложеност вирусу за Милачевић значи и додатни ризик.

Њен син због оштећења вида не сме да прими имунизацију до краја живота и зато не може да добије вакцину против корона вируса.

„Као лекар и као мајка нисам знала како да га заштитим&qуот;, каже хируршкиња.

„А и он је млада особа коју је било тешко задржати у кући, а ја сам била у болници стално. То је невероватно оптерећење&qуот;.

'Биће операције'

Спуштамо се на пријемно одељење, где хируршкиња прегледа пацијенте.

Одређује шта је хитно, који захват може да сачека. Пре сваке операције, пацијент се шаље на брзи антигенски и ПЦР тест на корона вирус.

Неке од људи по чекаоницама замолила је да се не приближавају једни другима.

„Ми смо некако чудан народ - имате људе којима не можете да докажете да треба да ставе маске и буду тихи у чекаоници, како би се избегао контакт&qуот;, објашњава она.

„Али, има и људи који су у озбиљном страху, све здравствене проблеме везују за ковид&qуот;.

Иако је половина опреме у операционом блоку последњих година обновљена, на шта је начелница поносна, поједина опрема стара је и до 50 година.

„Наша најстарија инструментарка је почела да ради са 18 година, а неки инструменти су се користили још пре него што је она дошла&qуот;, каже хируршкиња.

„То су пинцете, маказе. Срећа је да су куповани немачки, квалитетни инструменти&qуот;.

Док одлазимо из Зајечара, стиже и вест - пацијент са гангреном ноге биће враћен у Зајечар и оперисан истог дана, иако је позитиван на корона вирус.

Ако начелница буде учествовала у овој операцији, дежурство ће још додатно потрајати.

Прича трећа: Лесковац - како рећи пацијенту 'сачекајте да прође талас'

Bolnica Leskovac — Хирург и начелник операционог блока Предраг Ивановић

У болници у Лесковцу пре епидемије се годишње радило 2.000 операција, али је корона вирус преполовио овај број.

Хирург и начелник операционог блока Предраг Ивановић учествовао је у половини свих операција током 2020. године.

„Тај број је можда мало и преко мере&qуот;, признаје Ивановић, који је годинама на специјалном режиму исхране и вежбања како би физички издржао овај захтеван посао.

Поносан је јер у Лесковцу ни један дан нису престали да оперишу онколошке пацијенте током пандемије.

„Никада није лако рећи пацијенту са малигним тумором - сачекајте мало да прође талас&qуот;, каже он.

„Јер ви знате шта то за њих значи и психолошки и реално&qуот;.

Ивановић је дежурао јуче, а требало би и вечерас.

„Имамо доста дежурстава јер је један број лекара у делу болнице у којем се лече пацијенти са инфекцијом&qуот;, објашњава он.

Са фоторепортером и хирургом одлазим до интензивне неге, у којој су пацијенти који се опорављају од операције.

Цевчице су свуда, људи прозборе са доктором по неколико речи, али више немам осећај као да гледам филм.

Јер, видим стварне људе и борбу у њиховим очима.

Болница је делом обновљена 2016. године, али у наредним годинама је чека комплетна реконструкција - нове операционе сале, као и двокреветне собе са купатилом.

Сада живимо правила из хирургије

Ивановић је од првих хирурга који су у Лесковцу у априлу 2020. године оболели од корона вируса.

Није примао кисеоник, али је имао упалу плућа и као пацијент завршио је на свом радном месту - у болници.

„Врло је било непријатно, најтежа ми је била дистанца&qуот;, каже он.

„Нисам могао да препознам људе у скафандерима, па би они окренули леђа да прочитам ко је од колега испод опреме&qуот;.

Када се разболео, чуо је да му је колега, хирург из Ниша, преминуо од корона вируса.

„Ти први случајеви су били за нас драматични, било нам је јако тешко када то чујемо, нисмо ни ми схватали да ће то бити толико опасно&qуот;, каже он.

„Не можете да останете имуни на то, а морате да радите и да живот тече даље&qуот;.

Оно што су хирурзи ипак спремно доживели јесу - маске.

„Ми смо у хирургији навикли на принципе које данас сви живе, зато нам не пада додатно тешко&qуот;, додаје.

Лапараскопија и корона вирус: 'Докторе, нисам ни преспавао у болници'

Сва три хирурга оперишу махом дебело црево, као и хитне хируршке инвервенције - киле, жучне кесе, слепо црево.

Кад год могу, сво троје оперишу лапараскопски, уместо отвореним резом.

Лапараскопија је минимално инванзиван хируршки захват у којем се уместо отвореног реза на стомаку, пацијенту прави само неколико убодних рана.

Ова програм проширио се у Србији од 2018. године, када је британски хирург Амџад Парвајз започео серију обука колега из Србије.

Лесковчанин Предраг Ивановић објашњава да се на овај начин умногоме скраћује време опоравка пацијента и остајања у болници, што је посебно битно због спречавања заразе корона вируса у болницама.

„То нам помаже јер можемо пацијенте што пре да пустимо кући, а компликације су на нивоу статистичке грешке&qуот;, каже Ивановић.

„Када кажем пацијентима да после операција могу одмах увече да иду кући, одушеве се&qуот;.

Поједини, шали се хирург, буду и изненађени, па Ивановић мора да их увери да је то безбедно.

„Неки кажу 'докторе, нисам ни преспавао у болници, а већ треба да идем', а ја им кажем, 'изволите, слободно преспавајте'&qуот;.

Ивановић је, као један од родоначелника лапараскопије у Србији, покренуо Јутјуб канал, на којем поставља операције као својеврсан вид помоћи млађим колегама.

Јер, каже, хирурзи су се некада радовали новој књизи или часопису, па зна како се осећају млади људи када им информација није тако доступна.

Пацијент доктора Стојаковића из Ваљева се после седам дана вратио на посао, пошто му је лапараскопски оперисан тумор.

Он ће ускоро постати и први субспецијалиста лапароскопске хирургије у Србији.

Погледајте видео о новим сојевима корона вируса