Ljubomir Micić: Barbarogenije

Moja nova pesma je besna munja matere sunca Sav obruča zemlje je gorući ekvator Hej otkuda vi zraci pobune marsove Moji su osećaji otupeli za obične ljubavi ljudske Ti čija se to mržnja ukočila pod mojim pogledom Moja su pleća preuska za buntovne valove novih planeta Mada ponosan ljubim jednu jedinu ženu Avaj Samo sam nov zemaljski čovek starog nevremena Lako je vama laka marsovska telesa Vi možete padati i lomiti krila koliko vam drago Vi možete u slobodi da se