Maša Kaleko: Beleške

Detinjstvo mi izdaleka huji Kao udaljeni zvon iz magle. Tamo su stalno novembar čežnja, stegnuto grlo i strah. U podrumu borave duhovi na tavanu žderač dece a zidovi gostinske sobe su tapacirani plišano crvenim NE. Kroz mraz se čuje daleki zvuk zvona tama, šaputanje i bežanje i disanje plitko da te niko ne čuje. I uvek sve dalji susedi drugačiji dijalekti onaj stari gdesamjaovo strah neprijateljski krevet u nedođiji tuđ miris sapuna na jastuku i toliko mostova