Србија и дискриминација: Зашто је уклоњена рампа за дечака са церебралном парализом у згради у Бору

Системски пропуст, шумови у комуникацији или недостатак емпатије - шта је довело до уклањања рампе на улазу једне борске зграде у источној Србији, постављене због малог комшије који болује од церебралне парализе?

„Већ сам навикао на све и свашта, где год одемо врата су нам затворена, такво је стање да увек мора да се бориш и идеш даље&qуот;, тоном човека који је на све огуглао, говори за ББЦ на српском Зденко Смоловић, отац малог Николе.

Према његовим речима од 31 стана у згради, против оваквог решења били су станари из 21.

Игор Ћирић, заменик управника зграде наглашава за ББЦ да се станари нису питали како ће крајње решење да изгледа, нити су видели пројекат пре постављања.

Добрица Ђурић, члан Градског већа задужен за област социјалне заштите и друштвене бриге о деци, најавио је да ће се наћи друго техничко решење у јануару за овај проблем.

• „Нема рампе, нема лифта&qуот; - Колико је у Србији култура приступачна људима са инвалидитетом
• Никола Живановић - МЦ Џони: Репер који никада није реповао
• „Живот у колицима није пикник&qуот;

Рампа је постављена у августу, али се већина станара већ другог дана побунила, због чега и није завршена.

Ипак, породица Смоловић је користила рампу, што им је умногоме олакшало свакодневицу, а посебно њиховом сину у дечијим инвалидским колицима.

Шта се десило?

Зденко Смоловић се пре нешто више од шест месеци обратио градској управи у Бору за помоћ јер зграда у којој живи нема обезбеђен приступ за особе са инвалидитетом.

Да би се тако нешто урадило, потребно је сакупити довољан број потписа станара.

Смоловић каже да је сакупио 12 потписа од 16 колико ми је било потребно, али га је у том процесу прекинуо позив из Бање Ковиљаче где је потом одвео Николу на рехабилитацију.

Међутим, градска управа му је експресно изашла у сусрет и пре него што је успео да сакупи довољан број потписа, поставила је рампу.

„Грешка је била у томе што нисмо сачекали да се прикупе потписи за сагласност.

„Кренули смо да градимо рампу не мислећи да ће људи да се побуне и да буду против тога&qуот;, каже члан Градског већа задужен за област социјалне заштите и друштвене бриге о деци Добрица Ђурић за ББЦ на српском.

Каже да су претходне припреме биле обављене, те да су прво послали „грађевинца да сагледа технички аспект&qуот;, након чега је донета одлука да је „идеално да то буде рампа&qуот;.

„Могла је и гусеница, али би родитељи имали проблем јер је то тешко, огромно и споро&qуот;, истиче Ђурић.

Већини станара се одмах успротивила оваквом потезу и тражила да се рампа уклони.

„Имали су примедбе да се тешко крећу поред, да је мали простор на степеништу преостао - шта ако се селе, шта када дође Хитна помоћ, мада све то може преко рампе да се ради - и селидбе, и колица&qуот;, додаје члан Градског већа.

Ђурић каже да је било неколико састанака са незадовољним станарима, где им је објашњено да ће она по завршетку радова изгледати другачије.

„Да је рампа била завршена, претпостављам да би и станари другачије гледали, али нису дали људима да се наставе радови.

„Требало је да се гумира, фарба, поставе рукохвати - она изгледа ружно, али то је рампа за особе са инвалидитетом, није прављена да буде лепа, већ да буде функционална&qуот; закључује Ђурић.

Зденко Смоловић каже да су рампу користили свакодневно, као и остали станари зграде.

„Иако није била завршена, могло је да се хода преко ње&qуот;, додаје.

Истиче да су му се неке старије комшије већ пожалиле што је више нема јер им је олакшавала одлазак на пијацу и у продавницу, тако да нису више морали да тегле торбе уз степенице.

• Како особе са инвалидитетом живе на Балкану у време корона вируса
• Политичари с инвалидитетом изабрани у парламент Јапана
• Инвалидска колица нису препрека за путовања по свету

Шта каже заменик управника зграде?

Игор Ћирић, заменик управника зграде каже да је ходање по рампи изазивало несносну буку, док по снегу и леденој киши није уопште била проходна.

Да туда прођу страховали су и родитељи са малом децом, као и поједине старије комшије, тврди Ћирић.

Каже да су станари жељни да се овај проблем реши и да су већ давали одређене предлоге који су одбијани

Неки од њих су били да се рампа прошири на цео улаз или да се постави лифт са друге стране зграде.

„Рекли су да не може лифт, да ће да заузме простор, да је скуп и да немају пара и остало је на томе&qуот;, закључује Ћирић.

„У супротности са стандардима&qуот;

„Све врсте прилагођавања и омогућавања несметаног кретања особама са инвалидитетом морају се вршити у складу стандардима који регулишу област приступачности, што између осталог подразумева да не угрожава ничију безбедност&qуот;, говори за ББЦ на српском Љупка Михајловска, председница Управног одбора Савеза за приступачност Србије.

Она сматра да је рампа у Бору била постављена „у супротности са стандардима&qуот;, који су дефинисани у члану 7 Правилника о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама.

„Ја не желим да верујем да ми живимо у друштву које нема разумевања за комшије, али верујем да су овде безбедности разлози били у питању јер видимо да ту нема места да се спусти мајка са малим дететом јер је рампа већ заклонила ионако мали простор&qуот;, додаје Михајловска.

Каже да, иако је код нас рампа симбол приступачности, она не може „свуда и увек&qуот; да буде решење.

„Овде се доводи у питање и површина, да ли постоји могућност да се стави једна оваква рампа или би ту било решење степенишна платформа која се расклопи, особа сиђе и скупи се, која не би угрожавала безбедност осталих људи.&qуот;

Једно од решења, додаје Михајловски, било би ангажовање локалне самоуправе око замене стана породице у „некој приступачнијој згради&qуот;.

Друго решење на видику

Рампа је после више од пола године уклоњена јуче - 29. децембра.

Добрица Ђурић каже да је рампа исечена и да ће бити однета на нову адресу где ће користити другој особи са инвалидитетом.

Из градског буџета су, додаје, већ издвојена средства за неко друго решење око приступа згради у којој живи породица Смоловић.

„Треба после празника да се састанемо и нађемо заједничко решење.

„Нама је рампа била најидеалнија, али шта је ту је&qуот;, наводи Зденко Смоловић.

А на наше питање како ће до тада, с обзиром на то да рампе више нема, Николин отац одговара:

„Као и до сада што смо, исто у колицима, низ и уз степенице&qуот;.

Шта је церебрална парализа?

Церебрална парализа је скуп најразноврснијих физичких, чулних и менталних оштећења која настају као последица повреде мозга у најчешће у раном детињству.

Током рехабилитације, дуготрајног процеса чији се исход не може унапред предвидети, нека од ових оштећења могу се санирати, или се њихове последице могу делимично ублажити.

Узрок ових поремећаја је повреда мозга настала пре порођаја, током порођаја или током првих година дететовог живота, која утиче на дететову способност кретања, држања тела и равнотеже.

У зависности од положаја и озбиљности повреде мозга код детета, поред тешкоћа у кретању, могу јавити многи други проблеми у развоју, говору, учењу, оштећење слуха или вида, као и епилептични напади.

Успех рехабилитације особа са церебралном парализом је утолико већи уколико се са њом почне раније.

Велики број особа са инвалидитетом са последицама церебралне парализе користи инвалидска колица и друга ортопедска помагала.

*Извор: Савез за церебралну и дечију парализу Србије

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.30.2021)