Улица Патријарха Чарнојевића у Новом Саду

Нови Сад је, уосталом, пун кратких, а бескрајних улица. У једној таквој, дакле, никаквој, живео сам, браћо, и ја. Могао сам, додуше, апострофирати и сестре, али имао сам само једну, нечујну, а браће је било да не поверујеш. Без обзира не све, требало је и њу дотаћи, виче ми преко рамена неки буразер у начичканом градском аутобусу, виче у уво: сестре обично остављамо идиотима. Могуће је, слажем се у себи, миле моје сестре, док се пробијам до излаза. Сад, ово