Хамлет и Гардеробер
Данас 10.01.2022 | Божо Копривица
Петар Краљ, као Хенрик Хефген, у Мефисту Клауса Мана, у режији Виде Огњеновић, Народно позориште 1984, у слаповима егоцентричности, љубоморе и самодопадности звезде Хамбуршког позоришта размеће се својом вештином: Моји су прсти кратки, а у Хамлету они ће бити дуги, бледи, кошчати.
У Краљевом Хефгену тело и глас рукују се у освајању сцене. Какве су то синкопе у гласу и телу. И каква вртоглавица сна у великој каријери: Морамо напасти Берлин и не зовите ме више Хенрик, него Хендрик. Д као дрво, као драма, као Дионисије, као Дортмунд, Деутсцхланд. Из јеврејске рупе, из кабареа Буревесник, Хендрик креће у освајање престонице. То освајање позоришне власти Краљ је одиграо са свим нијансама безобзирности, бруталности и претворности хуље.
